• Ове године навршава се 30. година од упокојења бившег митрополита дабробосанског  (устоличен 1967. године) и епископа херцеговачког Владислава Митровића. Од 1955. године, па до 1992. године управљао је Епархијом ЗХиП. На празник Светог Саве 1985. године у Храму Светог Влаговјештења у Дубровнику је обиљежена јубиларна 30. годишњица његове архијерејске службе у Херцеговини. Тим поводом лист „Православље“ је објавио чланак 1. марта 1985. године, аутора тадашњег дубровачког пароха Ранка Гуњића, који портал Слободна Херцеговина преноси у цијелости.

Митрополит даборобосански Владислав (Митровић) – фотографија из књиге Српски јерарси од деветог до двадесетог века

Поводом тридесетогодишњице архијерејске службе митрополита Владислава на древној Захумско-херцеговачкој, епархији Црквена општина и Управа парохије у Дубровнику изразила је жељу да се и лични јубилеј Митрополитов пригодном свечаношћу обиљежи у Дубровнику. Празник Св. Саве, осниваче ове древне Епархије био је најпогоднији дан за ту свечаност, те је упућен позив високопреосвећеном Митрополиту да тога дана служи у Дубровнику.

Митрополит Владислав се одазвао позиву и уз саслужење мјесног пароха и ђакона Богдана Станишића из Сарајева, служио је свету архијерејску Литургију у велелепном храму пуном побожних вјерника. На том свечаном богослужењу прочитана је посланица Светог архијерејског сабора упућена вјерницима поводом 750-годишњице представљења Св. Саве, а иза „заамвоне молитве“ Високопреосвећени је осветио светосавски колач и жито.

На крају св. Литургије високог госта поздравио је парох Ранко Гуњић и честитао му 30-годишњицу архијерејске службе. У име Црквене општине и вјерника парохије дубровачке, у знак захвалности за деценијама улагани труд и непрестану бригу о парохији и црквеној општини дубровачкој, предао му је поклон – икону Св. Саве рад академског сликара Милана Косановића из Београда.

Митрополит Владислав се захвалио на топлом дочеку и пажњи. Изразио је радост што се узорно одржава црква Св. Благовјештења; што су на земљотресом оштећеним објектима: црквеном музеју, парохијском дому и помоћним зградама постављене нове кровне конструкције, а у црквеном музеју извршено реновирање и нова поставка икона. Изразио је жељу да се санација земљотресом оштећеног храма Св. Арх. Михаила у потпуности оствари.

Потом је у говору изнео кратак пресек 30-годишњице свога рада у овој Епархији, као и о тешкоћама на које је наилазио. Говорио је о значајној улози Светог Саве за Српску православну цркву и српски народ. На крају позвао је вјерне да се одазову позиву Цркве и својим прилозима помогну наставак радова на довршењу светосавског храма на Врачару…

Поред митрополита Владислава на слици се виде Бранко Ђекић, Спасоје Вртикапа, Душан Рајачић и дјечаци Мирослав Ђурић и Драган Гуњић (Из приватне архиве свештеника Ранка Гуњића)

Уз брујање звона и пјевања црквеног хора митрополит Владислав је у 18 часова дошао у свети храм да би присуствовао духовном светосавском концерту. Иако је цијело поподне падала јака киша, вјерници су са својом дјецом испунили свети храм. Иза пјевања химне „Ускликнимо с љубављу…“ опет је проповиједао митрополит Владислав. У почетку је напоменуо да је ова година јубиларна и за манастир Милешево, јер се навршава 750 година од његовог подизања, а затим је говорио о задужбинарству српских средњовјековних владара, велможа и вјерника као и о значају српских манастира за умјетност, архитектуру, писменост и књижевност. Говорио је о Св. Сави, оцу и апостолу Српске православне цркве, проповједнику Божије истине, правде и љубави међу свима народима без обзира на националност и вјерску припадност…

У наставку је изнио да цијели свијет страхује од нуклеарног рата и од еколошког загађења земље, воде, ваздуха, хране напомињући да се заборавља на још већу опасност – духовно отуђење људи који су створени по слици и прилици Божијој. Свијет живи у омрази, пакости и злоби према ближњем своме, подозрењу и страху од свакога, у изгубљености која често прелази у очајање. Уништити вриједност у човјеку која га чини човјеком – то је парола многих…

Изразио је наду да ће путеви на које нам је указао Св. Сава бити путеви и нашег живота и рада, као што се пјева у данашњем тропару: „Пути воводјашчаго в жизањ…“

Потом су наизмјенично слиједиле рецитације ученика вјерске наставе и хорско црквено пјевање српских црквених композитора. Послије духовне академије у просторијама црквеног музеја митрополит Владислав је подијелио дјеци пакетиће са крстићима и књигама вјерске садржине.

Митрополит Владислав на вечери са члановима дубровачког црквеног хора (Из приватне архиве свештеника Ранка Гуњића)

На приређеној вечери за чланове хора и госте митрополит Владислав говорио је о значају црквених хорова на светим богослужењима и умолио чланове хора да се потруде да га подмладе новим снагама. Овим је завршена светосавска свечаност и скромно прослављена 30-годишњица архијерејске службе митрополита Владислава у Херцеговини.

Ранко Гуњић, свештеник
Извор: Православље, 1. март 1985. године