Снимак екрана РТЦГ

Ово је најтужнија и најскараднија слика која се могла видјети претходних дана на друштвеним мрежама. Долази из разњегошевљене Црне Горе.

Ова богохулница која се залаже за „абортус Светосавља“ у име некакве изопачене слободе, не зна да је Светосавље врховна, суштаствена и насушна Слобода. Она коју су љубили и освједочавали светородни Петровићи, непоткупљива, благотворна, вјечна.

Исувише је духовно закржљалих наказа заступљено у медијском простору и интернет платформама. Потписују се као лајфкоучи, инфлуенсери, јутјубери.

У име слободе, схваћене у једном примитивном смислу, (не)свјесно трују нашу дјецу својом привидном симпатичношћу, елоквентношћу, популарношћу. И заиста, никада није било лакше бити познат, само што више није важно – по чему.

Веселица са слике је само једна њихова жртва. И не само њихова. За овај стадијум духовне засљепљености се системски „васпитава“. Убиједили су је да слобода не подразумјева границе, да су индивидуалност и самодовољност рецепт за срећу и успјех, да чедоморство није никакав гријех него тек „слободан избор“ који нико не смије да јој оспори, да су за све њене проблеме криви брадати црнорисци и да бити модеран и урбан, пожељан, на трагу „западних вриједности“, значи пљунути на све оно што су њени заостали преци сматрали светим – историју, традицију и православност свога народа.

Драга сестро, ваш ђавоимани наум вам се неће остварити. Коријен Светосавља је, колико год нам се то можда чинило другачије, и даље толико дубок и плодотворан, баш ту, у Немањиној Подгорици којом тако поносно корачаш објављујући рат онима који су се удостојили пријестола Господњег, да ће све вас који би га најрадије сјекирама патолошке мржње пресјекли и у огањ бацили вишеструко да надживи.

Ми вас још не отписујемо, није хришћански и светосавски. Није људски. Истински вјерујемо у преображење ваших духовних и умних девијација. Окајавани су и страшнији гријеси од овог. Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор. Тек тада ћете задобити оно чему сада тако кривопутно тежите. Истинску Слободу.

Огњен Кандић