ОГЊЕН КАНДИЋ: Химна бесмртника

  • Поводом 95 година од смрти Алексе Шантића портал Слободна Херцеговина објављује пјесму младог Невесињца Огњена Кандића, студента мастер студија Филозофије

 

Још се галеб вије над твојим Мостаром
А велешки вихор лет му лаки бодри,
Још дјевојке младе шетају по Старом
Јоргован се и сад авлијама модри.

Још Неретву смарагд величанствен боји
И најслађе воће рано сазријева,
Херцегова кула још наузгор стоји
Али твоја пјесма сад се кришом пјева.

У наопак вакат зло се из сна прену
Затресе се земља без узбуне труба,
Усахнулог ума, с пушком на рамену,
Брат на брата крену са шкргутом зуба.

Стрељаше те мртвог безумници исти
Који су се тобом дичили у миру,
Због имена српског на бронзаној бисти
Прогута те вода у лађаном виру.

Поетска је душа довољно велика
Да опрости глупост узавреле крви,
Бацали су камен на кип бесмртника
А од њих, већ сутра, ни трага ни стрви.

Затирући твоје, своје име ниште
Одричућ’ се тебе, себе не признају,
Срце им је мржње срамно исходиште –
Љубављу се вјечне истине дознају.

Немоћни су пред Њом богаљи без слуха
За богова језик, химне побједника,
Никад неће моћи презир малог духа
Убит једно слово васкрслог пјесника.

 

Огњен Кандић
Заборани, јул 2018.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар