Обрад Кораћ се вратио у Завалу, посадио виноград, набавио пчеле, свиње и кокошке и сада живи свој сан

  • Након одласка у пензију Требињац Обрад Оле Кораћ одлучио је да се врати на своју прађедову у село Завалу. Ријешио је да формира мало другачији живот него што је имао досад у Требињу.

У Завали је посадио виноград са око 4.500 чокота винове лозе, има пчелињак са 100 друштава, купио је 10 товних свиња, а ту је и 60 кокошију.

„Ово срце жели и ја се осјећам сретније и здравије. Имао сам потребу да се овдје вратим”, каже на почетку разговора за ТребињеЛиве.инфо са Кораћ.

Док је био запослен редовно је ишао у Завалу, али све је то била журба и недовољно за њега. Осјећао је потребу и срце га је вукло родном крају, тако да је знао да ће се када оде у пензију вратити у село у којем се родио и гдје је проходао.

„Овдје сам провео највише времена за вријеме короне и то ме спасило, тако да нисам осјетио никакве тегобе и муке рестрикција. Овај амбијент и близак сусрет са природом дају ми снагу, елан, радост. Осјећам сваки мирис, чују се пчеле, цвркут птица, рика говеда“, каже Кораћ.

Живећи тако човјек се осјећа здраво и не размишља о никаквим болестима, већ му кроз главу протичу само позитивна размишљања.

Обраду није ништа тешко да ради. Према његовим ријечима, живот у селу за њега је одмор. Кад се умори радећи један посао, не иде да спава већ промијени посао (мало око свиња, пчела, винограда…) и увијек је у покрету.

Посла, каже, увијек има. Рано лијеже, али рано и устаје. Нема телевизију и каже да му она није ни потребна, а радио је ту да му да потребне информације.

„Ко буде имао покривену појату, шталу, биће богат човјек. Немамо ми више шта да тражимо у граду, село нам је једина перспектива да се живи. Природа је ту, само је треба знати користити. Тако су и наши стари живјели“, прича Кораћ.

Размишља да повећа број стоке, купи козе, а на јесен ће преорати још њива и на њих планира да посије жито, тако да све буде домаће. На прољеће планира да посади и неке пољопривредне културе.

Обрад корац завала2.јпг

Ове године је засијао 15 дулума јечма. Жеља му је да производи домаћу органску храну јер је земља здрава и има урађен систем наводњавања.

“Јачи смо од Калифорније. Само треба радити и засукати рукаве. Кад сам кренуо мислио сам како ћу, али би ми увијек неко помогао, дао подршку, а и ја сам другима исто тако враћао”, поносно прича Кораћ.

Манастир Завала нашем саговорнику значи много. Даје му духовну снагу и енергију, као и многима који дођу у цркву Ваведење Пресвете Богородице.

Подршку му даје породица, а долазе му пријатељи са свих страна и охрабрују га. Мишљења је да ће неке од њих приволити да се и они врате на своје огњиште.

Разговор са Обрадом Кораћем кога многи познају као Ола водили смо код огњишта које је старо око 400 година, у просторији у којој је не тако давно живјело 24 чељади.

Желимир К. / TREBINJELIVE.INFO

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар