Нови пројекат фондације “Заборављени коријени”: Филм чува сјећање на Гаравице

Оснивач и предсједник фондације “Заборављени коријени”, који се осим видео-продукцијом бави и издавачком дјелатношћу, завршава дјело које је важно за културу сјећања и говори о злодјелу почињеном у Гаравицама. Промоција филма ће у Бањалуци бити организована половином октобра.

Радовић прича за “Глас” да је бихаћки крај једна од најзапостављенијих области када је документовање злочина у питању, а ово је био посљедњи моменат да се направи филм.

– У току истраживања интервјуисао сам 27 свједока, од којих ће у филму говорити њих 15. Сваки саговорник говори искључиво личне приче, а неки од њих су преживјели то масовно убијање. Једна бака је тешко рањена, али се онесвијестила и тако остала жива. Након лијечења одведена је у логор Јастребарско. Свједоци не говоре само о злочинима, већ и о многим емотивним догађајима, како су сазнали да је почео рат, али и да је он завршен, те шта су затекли у својим селима након повратка – рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, у филму ће се, осим о Гаравицама, говорити и о другим масовним стратиштима у бихаћком крају, те је један од циљева да покаже како Гаравице нису једино масовно стратиште српског народа и да је вишеструко више Срба страдало изван те локације.

– Временом су остала мање позната ужасна губилишта Пољице, Здени До, Осоје, Мацини Долови… Осим на поменутим стратиштима, много српског народа страдало је у највећим мукама након што су их муслиманске и хрватске усташе живе спаљивале у кућама, црквама, млиновима и везане за стогове сијена – рекао је Радовић.

Осврнуо се и на прикупљену архивску грађу, али и шта су најзначајнији резултати тог дијела истраживања те додао да је за три године пронађено неколико хиљада докумената.

– Ријеч је о копијама оригиналних пресуда, записника, извјештаја итд. из архива у БиХ и Србији. Али једнако важна су и документа из приватних архива, породични пописи жртава, биографије, текстови описа догађаја, медицинска документација, фотографије. Сва та документа расвјетљавају и откривају до сада мање познате или потпуно непознате чињенице. Најважнији резултат је откривање неколико стотина нових имена жртава које до сада нису биле обухваћене ни у једном попису – рекао је Радовић.

Наглашава да су пронађена и вриједна документа и са других простора БиХ. Уз то, све вриједно што пронађе, он и архивира, па ће у будућности то детаљније обрађивати или уступити неком другом истраживачу.

– Пронађено је много докумената и за друге области, првенствено за мој родни крај Романију, а онда и Купрес – Бугојно. План је да у наредном кораку буду истражене и ове области, односно да и за њих припремим зборнике докумената. Већи дио архивске грађе већ је прикупљен, сада је потребно све то проучити и приредити. Прикупљено је и мноштво докумената о страдањима Срба у Јајцу – додао је Радовић.

Данас (субота) у Гаравицама биће служен парастос и положено цвијеће и вијенци, те обиљежене 82 године од убиства 12.000 Срба на овом мјесту.

Финансирање

Драган Радовић, који је по струци дипломирани инжењер електротехнике, наглашава да све пројекте које ради финансира самостално.

– Радим у областима развоја софтвера и електронике на домаћим и међународним пројектима. Од тог посла издвајам новац и плаћам трошкове. Институције финансијски не подржавају истраживање, али ту подршку нисам ни од кога ни тражио, тако да нема мјеста приговорима. Захвалан сам РТРС-у и ТВ Храм који су од почетка рада емитовали емисије о манастирима и храмовима – рекао је Радовић.