• Вече Требињаца је прилика да се сретну многи занимљиви људи. Једна од њих је млада Андреа Вукасовић, која се у свом дипломском раду на бањалучком Архитектонском факултету бавила уређењем дијела Обале Луке Вукаловића. За понуђено рјешење добила је награду на овогодишњем Салону урбанизма у Сремској Митровици. Истог дана када је одржано вече Требињаца портал Е-капија је објавио интервју са овом талентованом студенткињом који у цијелости преносимо.

Бог јој даровао и љепоту и памет: Андреа Вукасовић

Лијева обала ријеке Требишњице у Требињу, на потезу до Каменог моста до зграде бивше жељезничке станице, могла би да постане омиљено мјесто за окупљање и релаксацију грађана и гостију тог града. Овом идејом водила се млада архитектица Андреа Вукасовић, која се у свом дипломском раду на бањалучком Архитектонском факултету бавила уређењем дијела Обале Луке Вукаловића.

Зона сквера, градске терасе, кајак-кану клуба, те зона за дјецу, садржаји су који би својом атракцијом привукли грађане и оживјели овај дио обале Требишњице. Према ријечима Андрее Вукасовић, сада студентице прве године Мастер студија на Архитектонском факултету у Београду, концепт пројекта се заснива на идеји креирања тзв. “сцене за градски живот”.

– Под појмом “сцене” подразумијева се мрежа различитих простора и амбијената који би поспјешили јавни простор и јавни живот града Требиња уопште, с тим да је акценат био на пројектовању отворених јавних простора – каже Вукасовић за портал еКапија.

Додаје да је пројектом предвиђена изградња кеја уз ријеку и то на два нивоа.

– Прва променада је смјештена у оквиру већ постојеће улице, а друга је пројектована на самом рубу обале, одигнута за један метар од нивоа воде. У оквиру њих предвиђене су пјешачка и бициклистичка стаза, као и елементи мобилијара у виду клупа, освјетљења и слично.

Ови садржаји се кроз Приједлог уређења дијела Обале Луке Вукаловића увезују кроз четири функционално и амбијентално различите зоне. Како објашњава наша саговорница, зона сквера је намијењена за различите врсте друштвеног окупљајња, док је у свакодневици то простор предаха и релаксације.

Даље, зона градске терасе је простор љетне сцене. На њој се могу одвијати филмске пројекције, одигравати представе и различити перформанси.

– С друге стране, будући да се са ове тзв. терасе пружају красне визуре ка једном од симбола града Требиња – Старом граду, и кућама у виду вертикалног руба које се огледају у води, ово је и мјесто контемплације и сусрета са духом минулог времена – каже Вукасовић.

Ту је и зона кајак-кану клуба са гледалиштем намијењена првенствено спортско-рекреативним садржајима. Ауторка пројекта објашњава да је у оквиру те зоне пројектован мол као пристаниште за кајаке и чамце, али и гледалиште са кога се могу пратити дешавања попут такмичења за спортове на води.

– Цијели овај простор функционише и као љетна плажа. Испред гледалишта је пројектована плитка водена површина, која служи за расхлађивање у врелим љетним мјесецима. На рубу ове зоне смјештене су јавне санитарије и гардеробе, као и лоунге бар са красним визурама ка ријеци и граду.

Четврта зона испред зграде бивше жељезничке станице је простор предвиђен за дјечију игру и рекреацију.

– Најатрактивнији дио ове зоне су фонтане у виду прскалица, па је ово мјесто wет плаy-а, односно дјечије игре која укључује елемент воде – наводи Андреа Вукасовић.

Како каже, приликом пројектовања нарочито се водило рачуна да свака промјена буде суптилна и да не наруши постојећи дух и квалитет мјеста.

– Све интервенције које су предвиђене, било да је ријеч о измјенема већ постојећих структура или о креирању нових, уклапају се у постојећу архитектуру града и принципе градње који на овом простору постоје одувијек. Аутохтони материјали за ово поднебље су камен и дрво, па су они предвиђени и у овом пројекту.

Будући да сада Обала Луке Вукаловића готово нема садржаја, Вукасовић каже да би највећа промјена била управо њено активирање.

– То би дало повода грађанима да се задрже на обали и ту проведу већи дио слободног времена. Свједоци смо да је сфера јавног живота у градовима генерално изгубила на својој снази. С једне стране људи имају мало слободног времена, а с друге не постоје адекватни јавни простори који би људима били довољно атрактивни да се у њима задрже. Један од основних циљева овог пројекта јесте обогатити јавни градски простор Требиња.

Управо због те суптилности и промјена које нису драстичне, овакав пројекат је крајње реалан и изводљив за наше услове, каже саговорница еКапије.

– Осим тога, пројектовање по принципу зона и њиховог међусобног повезивања, омогућило би фазну градњу што је свакако значајно приликом реализације оваквих пројеката.

Андреа Вукасовић је за Приједлог уређења дијела Обале Луке Вукаловића у Требињу добила и награду на овогодишњем Салону урбанизма у Сремској Митровици. Рад је пријавила заједно са менторком доц. др Малином Чворо у категорији студентских радова.

– У тој категорији на изложби су представљена укупно 32 рада, а додијељено 11 награда. Једна од награда додијељена је и мом раду. Иако је циљ био направити урбанистичку студију и испитати могућности трансформације дијела обале Требишњице за потребе студентског задатка, избор рада и додјела награде доста говоре о његовом потенцијалу.

Каже да у Требињу посљедњих година влада тренд уређења ријечних обала и изградње кејева, у односу на друге градове РС, те се и овај пројекат надовезује на већ постојећи тренд. С обзиром на позитивне критике рада, Вукасовић се нада да ће њена визија скренути пажњу и пробудити интересовање заједнице.

Уколико би дошло до реализације пројека, корист би имали не само грађани него и туристи.

– Не смије се заборавити и чињеница да је Требиње један од најљепших градова Босне и Херцеговине, те да је у посљедње вријеме постао изузетно атрактивна туристичка дестинација. Реализацијом једног оваквог пројекта, град би додатно добио на атрактивности, те привукао већи број туриста. Самим тим, у дугорочном смислу, град би имао додатне бенефиције – поручује ауторка овог пројекта.

Ведрана Џуџа/ Е капија