• Устави суд БиХ одбацио је као неутемељену апелацију Салиха и Муамера Алијагића против пресуда Врховног суда Републике Српске и Вишег привредног суда Требиње, чиме је стављена тачка на њихово милионско потраживање због одузете имовине у рату 1993. године.

Наиме, Алијагићи су још 1999. године тужили Републику Српску, општину Требиње и ПД „Металац“ из Требиња ради накнаде материјалне штете за одузете машине, алат, опрему и репроматеријал, полупроизводе и готове производе.

Основни и Окружни суд у Требињу, те Врховни суд РС у том предмету су донијели више одлука на које су се Алијагићи жалили, па је Уставни суд БиХ 2009. године дјелимично усвојио њихове жалбе и „утврдио повреду у односу на суђење у разумном року, као и на остале аспекте права на правично суђење“.

Уставни суд БиХ је тада, 2009. године, утврдио и повреду права Алијагића на имовину, па је оставио на снази пресуду Окружног суда у Требињу из 2004. године у дијелу у којем је одлучено о накнади материјалне штете за одузети репроматеријал, док је укинуо пресуду у дијелу о каматама на накнаду за одузети репроматеријал и накнаду штете за изузете машине и опрему.

Тада је предмет враћен Окружном суду Требиње уз налог да тај суд о захтјеву за накнаду штете за изузете машине и опрему по хитном поступку донесе нову одлуку.

Алијагићи су у међувремену, 2010. године Окружном привредном суду доставили поднесак којим су прецизирали тужбени захтјев и затражили да им РС и Требиње за изузете машине и опрему солидарно исплате 1,97 милиона КМ са каматом и трошковима поступка.

Окружни суд Требиње је 2011. године предмет доставио Окружном привредном суду као стварно надлежном.

Окружни суд затим 2012. године усваја да се Алијагићима исплати 1,97 милиона КМ са каматама почев од 1993. године, те да им се надокнаде судски трошкови од 86.144 КМ.

На то су се жалиле РС и општина Требиње, те је Виши привредни суд у новембру 2012. године дјелимично усвојио жалбу и наложио да се Алијагићима исплати 305.270 КМ, са каматом, као и трошкови поступка од 13.898 КМ.

„Виши привредни суд је закључио да, иако су вјештаци на расправи пред другостепеним судом настојали да образложе на који начин су дошли до вриједности машина и опреме у износу од 1,97 милиона КМ, по мишљењу тог суда, остало је нејасно и неразјашњено на који начин су вјештаци дошли до процијењене тржишне вриједности машина у износу од 1,97 милиона КМ““, наведно је у образложењу одлуке Уставног суда БиХ која је у посједу КАПИТАЛ-а.

Виши привредни суд је закључио да апеланти, на којима је терет доказивања, нису доказали чињенице од којих зависи висина тужбеног захтјева у првостепеној пресуди.

Алијагићи су затим против предусе Вишег привредног суда изјавили ревизију и допуну ревизије, што Врховни суд РС 2014. године одбија.

Врховни суд је стао иза пресуде Вишег привредног суда који је, прихватајући налаз вјештака Неђа Круља, одлучио да је штета која треба да буде исплаћена Алијагићима 305.270 КМ.

Алијагићи се затим жале Уставном суду БиХ, као посљедњој инстанци у БиХ, јер сматрају да им је прекршено право на правично суђење и право на имовину.

„Апеланти сматрају да Виши привредни суд и Врховни суд нису налаз вјештака Машинског факултета Мостар потпуно и правично цијенили као стручно мишљење, сматрајући да су погрешно прихватили налаз вјештака Неђа Круља. С обзиром на шест пута мању исказану вриједност вјештака Круља, апеланти сматрају да је било логично заључити да се ни његов налаз не може прихватити“, навели су у Уставном суду БиХ.

Додали су да задатак Уставног суда није да се бави преиситивањем закључака редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене права, већ да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права – право на правично суђење право на приступ суду, право на учинковит правни лијек и друга права, те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминацијска.

Уставни суд БиХ је истакао да су наводи Алијагића паушални и да не могу оспорити детаљна образложења у пресудама Вишег привредног суда и Врховног суда.

„Апеланти нити једном ријечју нису објаснили зашто сматрају да је због различито процијењеног износа, који им се треба исплатити на име накнаде штете, дошло до повреде њихових уставних права“, истакли су у Уставном суду БиХ.

Имајући у види наведено, Уставни суд је закључио да оспореним пресудама није повријеђено право Алијагића на правично суђење.

„Уставни суд сматра да су наводи апеланата о кршењу права на имовину, такође, неутемељени“, наведено је у одлуци Уставног суда БиХ.

Према Уставу БиХ, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Правобранилац Републике Српске Милимир Говедарица рекао је за КАПИТАЛ да су наведене судске одлуке донесене у корист Српске.

„То је резултат континуираног рада Правобранилаштва Републике Српске”, поручио је кратко Говедарица.

Салих Алијагић је и у Хрватској изгубио милионски спор против Републике Српске, о чему је КАПИТАЛ писао.

СВЈЕТЛАНА ШУРЛАН / КАПИТАЛ.БА