НАОРУЖАВАЊЕ ИСТИНОМ: У Београду промовисана нова књига Милана Љепојевића

  • Да ли би нешто било другачије да је свијет на вријеме сазнао за геноцид над Србима у НДХ?

У организацији Представништва Републике Српске у Србији у Београду је 17. септембра промовисана нова књига Милана Љепојевића Наоружавањем истином. Аутор је књигу која говори о геноциду учињеном над Србима у Независној Држави Хрватској посветио својој баки Јели.

– Довољно је да се прочитају странице у којима се наводи да су Срби убијани на 57 начина. До тих сазнања дошао  је Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, посебно концентрационог логора Аушвиц. Усташе су када би видјели трудну Козарчанку збијали су шале,  који пол дјетета носи, па би јој распорили утробу и извадили плод пред свима. Бацали су мале бебе и дочекивали на бајонету, узимали су српску козарачку дјецу и о бетон им разбијали главе – детаљно је описао страхоте српског народа Љубојевић.

Он је додао да је комунизам спријечио да цивилизација буде упозната са тим монструозним злочинима.

– Хрвати стално говоре да је Тесла њихов, а они су 1941. године убили 91 његовог презимењака , срушили и запалили кућу његовог оца и све су уништили. Ниједан Тесла тамо није остао жив.

У књизи Љепојевић говори и о Дејтонском мировном споразуму.

–  Високи представник је себи узео право да мијења Устав и намеће законе, да кажњава људе, да уклања недужне – рекао је Љепојевић и додао да је схватио да су „они у БиХ међународни криминалци и разбојници“, те оцијенио да они нису никаква међународна заједница.

– Треба да се боримо за истину, а то је оно што предствља оригинални Дејтонски мировни споразум. Ово што сад виђамо на терену је обичан фалсификат – закључио је Љепојевић.

 Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цициовић је навео да велики допринос овом дјелу даје лични тон аутора.

– Страдање Срба у НДХ, након деценија ћутања, је коначно дошло на дневни ред истраживања.  Љепојевић овом књигом допуњује и појашњава на особен начин личним, али и политичким приступом.

Цицовић поручује да се запитамо, над реторичким питањем аутора, да ли је намјерно погрешним тумачењима, подвалама и фалсификатима у вези са Дејтонским споразумом и тешким посљедицама става да су увијек и у свему криви Срби, створена клима у којој се не жели видјети истина? Да ли би Срби избјегли сва она прогањања, медијска и политичка, да је свијет на вијеме сазнао за геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској?

Срби ће сигурно памтити 20. вијек као вијек великих тријумфа, али и истовремено стравичних страдања у којима су се борећи се за слободу постигли величанствене успјехе, али истовремено и претрпјели стравичне злочине, навео је један од рецензената Саша Мићин.

– Срби су понављали исту грешку, нису биљежили, скупљали, тумачили и прихватили чињеницу, односно истину. Лако су прихватали неке друге наметнуте истине које су произвеле заблуде са страшним посљедицама – наводи Мићин и додаје да би познавање те истине допринијело и разумијевању тренутних друштвено-политичких процеса.

Мићин сматра да ова књига представља круну пишчевог опуса у којој се фокусирао на изношење чињеница о геноциду над Србима у усташкој држави, Дејтонским споразумом, Сребреницом, дешавањима у Црној Гори, а тумачење чињеница у највећој мјери препустио је читаоцу.

Текст и фото: Драгана Бокун / Српско коло

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар