НАСЛОВИ

НАГЛЕДАЈ СЕ ЗЕМЉЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Представа која је објединила традицију и хуманост (ФОТО+ВИДЕО)

  • По други пут заредом млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији успјели су да 8.12.2019. године напуне амфитеатар новосадског Спенса и присутнима дочарају херцеговачке обичајe, културу и традицију а све кроз представу “Нагледај се земље Херцеговине“, коју су сами осмислили млади чланови-учесници.

Представу је и овога пута гледало више од 300 гледалаца па су организатори били приморани да убаце и додатне столице како би се испоштовао сваки посјетилац.

Традиционално херцеговачко сијело са путницима намјерницима и прошња младе приказани су кроз причу, пјесму, игру, уз звуке гусала и са мноштвом старих помало заборављених ријечи и израза од којих су многи карактеристични само за Херцеговину.

Приказивање представе употпуниле су народне ношње које је Удружење купило управо за потребе одржавања оваквих и сличних манифестација.

– Ношње су шивене у радионици “Ситан вез“ у Руменци код нашег земљака Момира Мишковића, а дио финансијских средстава обезбјеђен је преко Конкурса из области културе који су финансирали Градска управа за културу града Новог Сада и Фонд за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима – истиче Бојан Миленић који се на самом почетку обратио присутнима испред глумачке секције Удружења.

Представа је почела рецитацијом пјесме “Гледај и нагледај се земље Херцеговине“ а потом су на сцену ступили ђед и унука који су кроз дијалог спојили нека прошла времена и доба у коме данас живимо.

У наставку у представи је приказано традиционално херцеговачко сијело окупљено око огњишта, долазак путника намјерника са намјером да испросе једну од шћери-нагоркиња вила. Кроз пјесму, гусле, коло и навлаћење клипа али и разговор који је обиловао старим, помало заборављеним и само Херцеговини својственим изразима, приказано је културно богатство Срба Херцеговаца.

Један од учесника у представи је и Срђан Авдаловић гуслар из ДГ „Стара Херцеговина“ актуелни првак Србије који је својим умјећем још једном задивио све присутне.

Сара Хамовић најбољи студент Удружења и будући доктор већ сад својим божанским гласом лијечи све оне који су имали прилику да чују ову талентовану Требињку.  Заједно са Саром, пјесмама Нема раја без роднога краја и Невесињски равни луже наступиле су и остале дјевојке које чине женску пјевачку групу Удружења.

Да су млади из Удружења велики хуманисти, спремни увјек да помогну, некад и мимо својих могућности, показала је то и ова представа. Улаз на представу је био бесплатан а на улазу се налазила кутија за прикупљање новчаних прилога за помоћ у лијечењу Александра Адамовића из Гајдобре.

– Од 2011. године и кобне саобраћајне несреће Александар и његова породица крећу у једну непресталну борбу. Сви ми можемо у томе макар мало да помогнемо- поручио је Миленић у свом обраћању.

На самој представи био је присутан и Александар са својом породицом који је представу са радошћу одгледао. Млади учесници у представи успјели су да на Сашином лицу виде усхићење али и осмјех.

Млади су успјели у истом моменту да публику доведу до суза од смјеха а било је и оних који су заплакали сјетивши се свога дјетињства и одрастања у Херцеговини. На крају представе прилозима публике, али и самих учесника у програму прикупљено је 86.000 динара које су уплаћене на рачун Александра.

Велику захвалност дугујемо породицама Опачић и Лаловић из Калиновика који су нам и овога пута уступили бројне предмете који су се некад користили у домаћинству а који су украсили сцену и приказали како је некад изгледало огњиште које је окупљало укућане али и путнике намјернике.

Надамо се да ћемо у предстојећој години успјети да реализујемо гостовања у Гајдобри, Клеку и другим мјестима гдје живе потомци Херцеговаца а у плану су и нове представе – поручују млади учесници у представи.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Нагледај се земље Херцеговине: Представа која је објединила традицију и хуманост

Оставите коментар