Од усхићења до разочарења, у једноме дану или тренутку. Данас нам моћна информатичка технологија и интернет, са ФБ и другим медијским информативним облицима, омогућавају брзе и садржајно бројне информације. На страници ФБ данас читам и гледам ова два прилога.
Управо данас, за мене посебан дан, као грађанина српске националности на велики хришћански празник Ђурђевдан, емотивно и сјетно је сјећање на младалачке дане. Била је ово слава мојих вољених, тетке и тетка, који су мене и моју браћу и сестре одгојили, без наших родитеља.
У нашој кући, на Вратнику уз Јајце касарну, овога дана би било много пријатеља и родбине, а посебна драж је била у редовној посјети и бројних наших комшија. У нашој великој авлији бивало је изобиље јоргована, а преко тараба и код првог комшије су израстале бројне разнобојне руже. Управо у временима овог празника, цвјетали би издашно и једно и друго, радо би их брали и са букетима јоргована и шарених ружа украшавали просторије куће. Угодни и јаки мириси, посебно јоргована, одисао би у цијелој кући. Такав мирис јоргована и данас се осјећа у мојој души. Јасно, уз обилату и разнолику трпезу и мирисима баклава, хурмашица, сарме, разних пита и свега другог што би се налазило на услузи, чинило би свеукупни пријатни и незаборавни празнични догађај.
Били су то лијепи дани и период незаборавног заједништва и суживота са својим ближњим и са својим драгим комшијама, као рођенима.
Дакле, све нам је то тако прохујало као вихор, али су мириси јоргована и разнобојних ружа из наших авлија остали трајно у мени присутни, као и они дивни и непоновљиви комшијски односи и наше заједништво, у радости и у тузи.
Управо ме је данас и ова слика светог Ђорђа, на страницама ФБ-а асоцира на те лијепе моје младалачке дане, што ме и радује у сваком погледу, јер у мени чува та пријатна и незаборавна сјећања.
Управо данас, на истој страници ФБ-а испод слике св. Ђорђа, појављује се и плакат садржаја и изгледа као на слици, што ме одмах признајем веома узнемирило и непријатне емоције узбудило ..Наиме, предметна Трибина на тему будућности односа Бошњака и Хрвата и то баш у Мостару.
Свакако је више разлога за моје негодовање, уз претходна пријатна присјећања и доживљени тренуци незаборавних међусобних добрих односа са својим комшијама, ова тема ме је вратила у злокобне дане и тренутке од 09.маја 1993 године, када су управо сусједи ударили крвнички на своје комшије и чинили су са њима што су чинили и врапцима на гранама знано, да не бих понављао, са жаљењем и тужним подсјећањем, без мјеста у чиповима мога одгоја, васпитања и поимања добрих односа. Остаје ми заиста само питање, да ли је то могуће, да се тако нешто дешавало и то баш у нашем, некада лијепом граду Мостару, кога је управо красила та мултиетничност, мјешовити бракови и нормални суживот у сваком домену заједничког суживота.
Ето, очекујем на овој Трибини и нешто сазнати о тим разлозима и узроцима дешавања што се десило и каква нам је будућност тих односа.
Међутим, уз поштовање према организаторима Трибине и њиховим академским званичницима тј. професорима Универзитета, са жаљењем морам да констатујем, да је управо ријеч о Мостару и свему овоме што се дешавало у Мостару, ипак недостају интелектуалци Мостара који су непосредно и све доживљавали и осјећали на својој кожи, да они о томе проговоре. Много их је, од којих су неки, без претензија спомињања имена, који су требали и морали наћи мјеста, као учесници и медијатори ове Трибине. Велики је то пропуст самог организатора, колика је и храброст, уз поштовање личности, учесника да говоре на ову тему управо грађанима Мостара.
Друго питање, веома интересантно које се намеће, али је рецидив накарадних наших политикантских и свакодневних односа, опет када је Мостар у питању, али видимо да се понавља и код интелектуалаца, да се конкретно на овој Трибини говори само о Бошњацима и Хрватима, али трећег народа тј. мојих сународњака Срба, нигдје нема, као да и они не живе заједно у овој нам заједничкој друштвеној заједници, у граду Мостару.. Питам се нормално, да ли је то могуће и докле ће се то дешавати, јер нама селамета и стабилности нашег заједништва и суживота у овом граду неће никада бити без повратка некадашњих равноправних односа свих народа и грађана Мостара, што је била и наша љепота и украс суживота у свим нашим заједничким доменима.
Ево, управо очекујем на овој Трибини и одговор и на ово моје питање и недоумице које нас прате у континуитету и око рјешења статуса овог града.
У сваком случају, ово су озбиљна питања и за сваког организатора оваквих и сличних Трибина или уредника појединих телевизијских емисија, у професионалном, стручном и озбиљном приступу организовања и садржаја емисија и њихових актера.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
