ТУГА: Академик прим. др Новак Вукоје отишао у вјечност

  • Србија је у вријеме пандемије корона остала без још једног великог имена и сина Херцеговине. Из Новог Сада је стигла тужна вијест да је у вјечност отишао академик прим. др Новак Вукоје.

Др Но­вак (Јовов) Ву­ко­је ро­ђен је 1947. го­ди­не у Сеч­њу – Ба­нат. Основ­ну шко­лу је за­вр­шио у Сеч­њу, а Сред­њу ме­ди­цин­ску шко­лу у Зре­ња­ни­ну са од­лич­ним успе­хом. Сту­ди­је ме­ди­ци­не за­вр­ша­ва 1972. го­ди­не на Уни­вер­зи­те­ту у Са­ра­је­ву. До­бит­ник је злат­не знач­ке за по­стиг­ну­ти од­ли­чан успех на сту­ди­ја­ма. По­сле за­вр­ше­ног ле­кар­ског ста­жа ра­ди као ле­кар и ди­рек­тор Здрав­стве­не ста­ни­це у Ка­ли­но­ви­ку. На­кон од­слу­же­ног вој­ног ро­ка 1974. го­ди­не по­чи­ње спе­ци­ја­ли­за­ци­ју из ото­ри­но­ла­рин­го­ло­ги­је и хи­рур­ги­је гла­ве и вра­та, у Вој­ној бол­ни­ци у Са­ра­је­ву, ко­ју за­вр­ша­ва 1978. го­ди­не са од­лич­ним успе­хом на Уни­вер­зи­тет­ској ОРЛ кли­ни­ци у Са­ра­је­ву. Ма­ги­стар ме­ди­цин­ских на­у­ка по­ста­је 1980. го­ди­не, а 1990. до­би­ја зва­ње при­ма­ри­ју­са. У Вој­ној бол­ни­ци Са­ра­је­во оста­је да ра­ди до мар­та 1992. го­ди­не, ка­да од­ла­зи на уса­вр­ша­ва­ње на ВМА Бе­о­град, а по­том по по­тре­би слу­жбе се по­ста­вља за на­чел­ни­ка ОРЛ од­се­ка Вој­не бол­ни­це Но­ви Сад.

Док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју ко­ју је при­пре­мао под на­зи­вом По­ли­а­ми­ни и рак пре­ки­нуо је рат у БиХ, те је ни­је до­вр­шио. Рад на ову те­му, ко­ји је пу­бли­ко­ван у Sim­po­sio Oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­ca Yugo­sla­vi­ca у За­гре­бу, од струч­ног жи­ри­ја про­гла­шен је ра­дом го­ди­не.

То­ком ра­да у Вој­ној бол­ни­ци Но­ви Сад, др Но­вак је био ак­ти­ван у Срп­ском ле­кар­ском дру­штву, у Ле­кар­ској ко­мо­ри Ср­би­је и у број­ним струч­ним сек­ци­ја­ма. Био је члан ти­ма за еду­ка­ци­ју ле­ка­ра из ОРЛ под­руч­ја за Вој­во­ди­ну.

Од 2017. го­ди­не је члан Европ­ске ака­де­ми­је на­у­ка, а од 2018. го­ди­не и члан Аме­рич­ке ака­де­ми­је за ра­ди­о­хи­рур­ги­ју.

По­чет­ком 2012. го­ди­не је пен­зи­о­ни­сан али је и да­ље струч­но и рад­но ак­ти­ван у вла­сти­тој ОРЛ ор­ди­на­ци­ји Др Ву­ко­је у Пе­тро­ва­ра­ди­ну, кроз ко­ју су про­шли број­ни по­ли­ти­ча­ри, глум­ци, естрад­ни умет­ни­ци, спор­ти­сти, сту­ден­ти, ђа­ци и обич­ни љу­ди. С по­но­сом се на­гла­ша­ва да су: не­ко­ли­ко пред­сед­ни­ка др­жа­ва, ми­ни­ста­ра, по­сла­ни­ка и дру­гих би­ли па­ци­јен­ти др Но­ва­ка.

У пе­ри­о­ду свог ле­кар­ског ста­жа уса­вр­ша­вао се на ви­ше кли­ни­ка ши­ром Евро­пе и Аме­ри­ке. На­пи­сао је ви­ше струч­них и на­уч­них ра­до­ва ко­је је об­ја­вио у по­зна­тим ме­ди­цин­ским ча­со­пи­си­ма. Тре­ба ис­та­ћи да су по­себ­но за­па­же­ни ње­го­ви ра­до­ви на по­љу хр­ка­ња и ноћ­ног гу­ше­ња. Овом де­лу људ­ске па­то­ло­ги­је по­све­тио је пре­ко 35 го­ди­на ра­да што је ре­зул­ти­ра­ло но­вом опе­ра­тив­ном ме­то­дом за ко­ју је на Ме­ђу­на­род­ном са­ло­ну ино­ва­ци­ја у Мо­скви 2008. го­ди­не, од Ме­ђу­на­род­ног жи­ри­ја, до­био злат­ну ме­да­љу и пла­ке­ту за ве­ли­ки до­при­нос ино­ва­ци­ји у ме­ди­ци­ни и хи­рур­ги­ји.

Др Но­вак је 1998. го­ди­не об­ја­вио мо­но­гра­фи­ју Хр­ка­ње и ка­ко га спре­чи­ти где је об­у­хва­тио ме­ди­цин­ске и пси­хо­со­ци­јал­не про­бле­ме ве­за­не за ову па­то­ло­ги­ју. То је ујед­но и пр­ва књи­га на про­сто­ри­ма бив­ше СФРЈ ко­ја се ба­ви про­бле­мом буч­ног спа­ва­ња и па­у­за у ди­са­њу. Са раз­во­јем на­у­ке, тех­но­ло­ги­је и но­вим са­зна­њи­ма, усле­ди­ле су књи­ге: Хр­ка­ње и ноћ­но гу­ше­ње, 2004; Рез за ми­ран сан, 2008; Хр­ка­ње и слип ап­не­ја – узро­ци и ле­че­ње, 2015. го­ди­не. Ко­а­у­тор је и уџ­бе­ни­ка Осно­ви са­вре­ме­не ото­ри­ниола­рин­го­ло­ги­је ко­ји је пу­бли­ко­ван 2012. го­ди­не.

До­бит­ник је ви­ше од­ли­ко­ва­ња, пла­ке­та и при­зна­ња за по­стиг­ну­те ре­зул­та­те на по­љу ме­ди­ци­не. По­себ­но су му дра­ги: Ор­ден про­на­ла­за­штва од Срп­ске ака­де­ми­је ино­ва­ци­о­них на­у­ка, Ор­ден за за­слу­ге у обла­сти од­бра­не и без­бед­но­сти пред­сед­ни­ка др­жа­ве, Ор­ден Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ру­ске фе­де­ра­ци­је, као и на­гра­де Европ­ске ака­де­ми­је на­у­ка, Аме­рич­ке ака­де­ми­је за ра­ди­о­хи­рур­ги­ју, Срп­ског ле­кар­ског дру­штва и број­не дру­ге.

То­ком свог че­тр­де­се­то­го­ди­шњег ра­да др Но­вак је био пре­да­вач на свет­ским и дру­гим кон­гре­си­ма и сим­по­зи­ју­ми­ма, че­сто као и пре­да­вач по по­зи­ву. Пу­бли­ко­вао је пре­ко 60 струч­них и на­уч­них ра­до­ва у до­ма­ћим и стра­ним ча­со­пи­си­ма. Са­мо у 2017. го­ди­ни је био пре­да­вач по по­зи­ву че­ти­ри пу­та, два пу­та у зе­мљи, два у ино­стран­ству. У САД-у је об­ја­вио шест ра­до­ва.

Др Но­вак је пр­ви на про­сто­ри­ма бив­ше СФРЈ при­ме­нио но­ву ме­то­ду у ле­че­њу шу­ма у уху тран­стим­па­нал­ном при­ме­ном ле­ка кроз буб­ну оп­ну и на­кон ре­зул­та­та на пре­ко 50 па­ци­је­на­та об­ја­вио струч­ни рад. Та­ко­ђе, др Но­вак је пи­о­нир ра­ди­о­та­ла­сне хи­рур­ги­је у Ср­би­ји, увек је био у трен­ду ме­ди­ци­не, на­у­ке и тех­ни­ке, па је и да­ље ак­ти­ван и ра­ди на но­вим про­јек­ти­ма.

Иза себе је оставио супругу Ан­ђе­ли­ју, ро­ђе­ну Бра­јо­вић са којом је има­о дви­је кћер­ке и си­на. Кћер­ка Алек­сан­дра-Са­шка, ро­ђе­на 1972, уда­та је за Зо­ра­на Стој­ко­ви­ћа, има­ју кћер­ке Ана­ста­си­ју и Јо­ва­ну, жи­ве у Бе­о­гра­ду. Кћер­ка Бо­ја­на, ро­ђе­на 1976, уда­та за Алек­сан­дра Свор­ца­на, има­ју си­на Ан­дри­ју и кћер­ку Ја­ну, жи­ве у Бе­о­гра­ду. Љу­би­ша Но­ва­ков, ро­ђен 1974, програмер ИТ, оже­њен Аном, ро­ђе­ном Пле­мић из Фо­че, има­ју кћер­ку Та­ма­ру (2018), жи­ве у Бе­о­гра­ду.  

Но­вак Јо­вов увијек је са поносом је истицао своје херцеговачко поријекло. У слободно вријеме радо се дружио са земљацима, посјећивао завичај и завичајне скупове.

Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Нека му је вјечна слава и хвала!

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Pingback: Preminuo veliki Hercegovac, akademik prim. dr Novak Vukoje. - Naša Hercegovina

  2. Milovan Pecelj Reply

    Neka je nasem Novaku vjecna slava i hvala. Ostavio je znacajan trag u struci i nauci. Bice nam neobicno jer je bio, ne samo poznat lekar koji je uvek isticao svoje poreklo, nego i neposredan covek koji je mnogima pomogao.

  3. Pingback: Доктор Новак Вукоје отишао у вјечност - Билећа.рс

Оставите коментар