• Изашла је из штампе књига аутора Миле Рајчевића: Историја  школства   Лике 1752 – 1995.

Проф. Миле Рајчевић, дугогодишњи просвјетни радник, осјећао је дужност и обавезу према своме завичају да напише историју личког школства од првих почетака писмености у Лици, па све до насилног гашења  и затирања писаних трагова школства  и просвјете у Лици у грађанском рату у Хрватској 1991 – 1995.године.

На  писање књиге о историји личког школства , како аутор наводи, водила га је идеја дуга и обавезе према завичају и основној школи у Дивоселу, гдје је научио прва слова, и носталгије према завичају, који је остао тако далеко. Како аутор наводи: „што је даље и више одлазио од њега, сјећањима и душом био је све ближе њему“. Слиједио је Андрићеву  максиму „да је сваки човјек  доживотно дужан чинити добра дјела у своме родном мјесту, без обзира колико их је дотада урадио“.

Аутор је желио да остави писани траг покољењима која долазе, да се „не почупа коријење и сачувају истине о српском народу“ , који је вијековима живио на овим просторима, имао своју богату историјску и културну баштину.Лика је, посебно насеља са српским становништвом, етнички очишћена, започето 1941.године у НДХ, довршено у грађанском рату у Хрватској 1991 – 1995.године, школе порушене, или затворене, богата историјска и културна баштина српског народа плански и систематски уништена, затирали су се сви трагови постојања српског народа на овим просторима.

Књига је плод ауторовог вишегодишњег истраживања, прикупљања изворне архивске грађе са терена, консултовања стручне литературе и отимања забораву истргнутих страница историје.

Личко школство је на одређен начин одражавало вријеме и прилике у коме се школство налазило.У Лици се каснило са отварањем школа у односу на друге наше крајеве и земље Европе. Школство се развијало у складу са кретањима у друштву и одиграло значајну улогу на васпитању и образовању младих генерација.

Књига обилује бројним фотографијама школа, културних и историјских споменика, од којих многих тамо више нема, културно и историјска насљеђе, које представља незамјењиву традиционалну, историјску вриједност народа који је живио на овим просторима, и једно вријеме које је остало историја.

Да покољења памте и не забораве!