КУЛИЋ: Срби су међу првима у Европи започели устанак против нациста
Нема сумње да је дан побједе над нацизмом један од најзначајнијих датума у новијој историји европе и свијета, па тако и у историји српског народа.
Срби су један од ријетких европских народа који је у још у марту 1941. године Хитлеру одлучно рекао не и демонстрацијама и војним пучем у Београду збацио владу која је потписала Тројни пакт. Наравно, због тога је платио високу цијену, огромне жртве које је принио у борби против те највеће пошасти 20. вијека, сврставају га у ред европских народа који су највише страдали од нацизма и његових вјерених сљедбеника и савезника.
Само на простору Хитлерове марионетске клеро-фашистичке творевиме Независне Државе Хрватске на најмонструознији начин побијено је више стотина хиљада Срба. Само је у окупираној Србији важило нацистичко правило да се за једног рањеног њемачког војника стријеља 50 Срба, а за једног убијеног нацисту да се стријеља 100 Срба. Стријељана српска дјеца у Крагујевцу, Краљеву и другим нацистичким стратиштима, логор Бањица и други логори широм Европе, масовна погубљења српског народа од стране Хитлерових савезника и марионетских држава у Јужној Србији и на сјеверу у Војводини, а посебно безбројна стратишта злочина геноцида Независне Државе Хрватске, морају остати вјечито у памћењу српског народа, али и свих цивилизованих народа Европе и читавог свијета, као болна, ужасна опомена генерацијама које долазе.
Данас многи заборављају, свјесно или несвјесно, да су Срби међу првима у поробљеној Европи подигли устанак против окупатора и његових сарадника. Данас се свјесно пренебрегава чињеница да су први оружани отпор њемачким окупаторима на простору бивше Југославије дали управо Срби из Босне и Херцговине, када су 3. маја 1941. године отворили ватру на њемачку патролу у селу Доња Трамошња код Санског Моста, због чега је њих двадесетак објешено у Санском Мосту. У поплави историјског ревизионизма свјесно се потискује чињеница да је у Херцеговини почетком јуна 1941. године букнуо први устанак у поробљеној Европи, а да је тај устанак добио масовни карактер крајем јуна, када су српски устаници сазнали да је Хитлер напао тадашњи Совјетски Савез.
Традиционална приврженост и љубав према „Мајци Русији“ довео је до таквог одушевљења, еуфорије и тврде вјере у брзи крах нацизма, да су српски устаници у Херцеговини били увјерени да ће руски „козаци“ за пар мјесеци стићи до њих прогонећи нацисте па су има чак понегдје и спремали дочек. Многи данас заборављају да је устанак 13. јула 1941. године у Црној Гори против италијанског окупатора подигао српски народ, да су устанак у Дрвару у Западној Босни, 27. јула 1941. године подигли Срби, да су устанак против окупатора на простору данашње Хрватске у мјесту Срб, подигли Срби и тако даље. Зар се данас може пренебрегнути чињеница да су све до 1943. године преко 90% антифашистичких снага отпора у тадашњој Југославији чинили Срби. За разлику од неких својих сусједа који се данас ките антифашизмом, Срби нису имали своје „СС“ дивизије, ни „Ханџар“ ни „Вражију“ ни „Принц Еуген“ ни „Скендербег“, нити је забиљежено да је иједан српски војник, за разлику од неких наших сусједа, ишао на Источни фронт да напада Москву, Стаљинград, Лењинград.
То су историјске чињенице које српски народ не смије никада заборавити, али ни сви они који истински поштују жртве нацизма и фашизма, сви они који 9. мај славе као датум поновног рађања, боље рећи васкрсења цивилизоване Европе. Српски народ треба да буде поносан на свој допринос који смо као народ дали побједи над великим злом, које је пријетило цијелом човјечанству. Поносни смо што смо заједно са другим слободарским народима дали свој допринос слому фашизма и нацизма. Зато је посебно важно да учимо и наше младе генерације и да јачамо њихову свијест о прошлости, о важности побједе над фашизмом, о тежини поднесене жртве и тежини саме борбе за слободу, али и да се супротставимо било којем облику историјског ревизионизма, а посебно оживљавању идеологије зла.
Александр Борисов/ rg.ru
Pingback: Кулић: Срби су међу првима у Европи започели устанак против нациста