• Када једна књига окупи потомке, пробуди памћење и поново повеже завичај и расејање, онда она превазилази оквире обичне публикације и постаје чин културне и историјске одговорности. „Крушевички биографско-родословни лексикон“ управо је такво дјело – живи споменик људима, породицама и временима који су обликовали Крушевице, село под Орјеном, али и бројне нове средине у које су се његови становници расијали. Промоција ове књиге у Фекетићу није била само представљање једног издања, већ свједочанство трајања, припадности и дубоке везе са завичајем која ни послије осам деценија не блиједи.

Захваљујући прегалачком подухвату публицисте и професора у пензији др Милана Р. Милановића, који живи на релацији Београд – Херцег Нови, као и његових бројних сарадника, прошле године је објављен, а 10. августа у Бајковим Крушевицама и промовисан „Крушевички биографско-родословни лексикон“ – енциклопедијско дјело вриједно посебне пажње, нарочито за бројно становништво поријеклом из овог чувеног историјског села под Орјеном.

Ваља подсјетити да је овај занимљив наслов подстакао многе завичајце да се дубље заинтересују за сопствену породичну традицију, оживљавајући сачувано памћење о временима када су њихови дједови и прадједови живјели и стварали – не само породичну, већ и традицију села и заједнице у којој су дјеловали. Све те поуке и поруке, настајале током вијекова и бројних деценија, представљају велики дуг према прошлости који је аутор овим дјелом отргао од заборава. Управо то је и било у средишту пажње прије два дана, на промоцији овог наслова у Фекетићу.

Сала Ватрогасног дома била је претјесна да прими све Крушевичане из Фекетића и околине. Промоција је организована поводом јубилеја – 80 година од досељавања више од двадесет породица из села које је до Другог свјетског рата припадало Херцеговини, а од 1945. године је саставни дио Боке.

Окупљене, њих око педесет, међу којима су били потомци досељеника, као и бројни гости из Куле, Суботице, Новог Сада и Београда, у име домаћина поздравио је најстарији Крушевичанин Никола Јанков Новаковић – крепки деведесетогодишњак који је давне 1946. године, са полазне станице из Зеленике, био један од путника чувеног „влака без возног реда“.

– На данашњем завичајном дружењу сабрао нас је наш велики родољуб, публициста и професор Милан Радов Милановић, познати педагог и познавалац историје свога краја и својих земљака. Узoр чија је покретачка снага окупљање и зближавање нашег рода. Крушевице су племе гдје је мјерило човјека вазда било колико је добра другом учинио. Овом књигом наш Милан је наставио да нас дарује и, у име свих Крушевичана из Фекетића, хвала професору Милановићу – рекао је старина Никола Новаковић.

У краткој и емотивној бесједи, у име старог завичаја окупљене је поздравио и познати привредник из Боке и Београда Милош (Јагошев) Муришић, истичући да им и овом приликом преноси поруку завичаја, додајући да би за овај Миланов наслов, како је рекао, Змај могао казати  „То су збори, то су гласи, којима се прошлост наших Крушевица краси“.

Из Куле је на промоцију стигао публициста Жарко Поповић, који је присутне из Фекетића упознао с тим да се у Кули већ дуже вријеме, посљедње суботе у новембру, организују сусрети колониста. Захваљујући привреднику Миомиру Мији Ђукићу, колонисти имају и свој вагон, којим су многи дошли у овај крај. У његовим „њедрима“, како је навео, налазе се имена свих колониста који су у периоду од 1946. до 1948. године стигли у Кулу.

Поповић, иначе коаутор једне књиге о колонистима, поздравио је Милана Милановића и захвалио му што је и овим својим насловом наставио стваралачку мисију, активирајући се до максимума како би помогао браћи у завичају и расејању.

– Свака библиографска јединица је исповиједна судбина његових живих и одавно упокојених земљака. Отуд у овој књизи имате сјете и жaрке жеље да се биографским чињеницама дође до пуне објективности, чему су га учили у породичном кругу – истакао је Поповић, који је из родних Петровића стигао у Кулу, а данас живи на релацији Кула – Херцег Нови.

Професор Милановић је у свом обраћању нагласио да је Лексикон заједничка књига бројних Крушевичана у завичају и расејању, подсјећајући да је на самом почетку наведено више од 200 имена сарадника. Посебно је указао на прилоге, документе и спискове учесника у устанцима и ратовима, погинулих бораца, добровољаца, доктора наука, истакнутих спортиста, учитеља, свештеника, шумара и жандара.

Он је посебно истакао да чување традиције није обожавање пепела, него преношење ватре, изражавајући наду да ће и ова књига допринијети разгорјевању завичајног пламена.

На промоцији је било мјеста и за гусле. Професор Вујовић, за кога је речено да је „најбољи гуслар међу професорима или најбољи професор међу гусларима“, на молбу Милана Милановића, уз струне гусала отпјевао је стихове пјесме „Орјенске висине“, повезујући три небеска стуба – високи Орјен, Његошев Ловћен и Дучићев Леотар. У музичком програму, као гости, учествовали су и гуслари Кривокапић и Балаћ.

Домаћини су за све присутне припремили богато послужење у сали Ватрогасног дома, као и свечани ручак у мотелу „Јадран“.

Здравко Шакотић