• Постоје приче које нису само дио историје, већ и дио идентитета. Приче о људима који су, носећи вјеру, име и поријекло, из камените Херцеговине кренули у непознато и у туђем свијету оставили дубок траг. Судбина првих Требињаца у Трсту није само хроника досељавања, већ свједочанство о снази једног народа који је, и далеко од завичаја, умио да ствара, да гради и да дарује. Текст Миливоја Миша Рупића нас враћа у вријеме када је Трст био капија Европе, а српски трговци њени тихи градитељи. Иза сувих података стоје судбине, породице и жртве које су обликовале и Трст и Херцеговину.

  

  Један од заслужнијих Срба за изградњу цркве Светог Спиридона у Трсту био је и Јован Куртовић.За подизање богомоље високе 40 метара је утрошено 500.000 форинти. Фото: Gmihail at Serbian Wikipedia

Бављење трговином постало је изузетно изазовно за херцеговачке Србе од почетка 18. века, а посебно је добијало на значају под утицајем политике Аустријског царства, које је тежило да ојача трговинске везе са суседним крајевима под турском влашћу. Најчешће се трговало воском, вуном, кожом, ланом и разним занатским производима. Српски трговци су, такође, куповали и продавали со, уље, вино, свилу, пиринач и друге производе који су пристизали са истока.

Међутим, тешке патње српског народа у Херцеговини за време турске власти – сузе, ране, понижења и погибије – приморавале су становништво да напушта своја огњишта у потрази за сигурнијим и бољим животом. Овај одлив био је нарочито изражен међу трговцима, посебно након Кандијског рата (1645–1669), а затим у 18. и 19. веку.

Након што је аустријски цар Карло VI 1717. и 1719. године прогласио Трст слободном луком и омогућио бројне повластице трговцима, занатлијама и морепловцима, Срби из Далмације, Лике, Боке, Босне и Херцеговине почели су масовније да долазе у Тршћанску слободну луку. Међу њима су, од 1731. године, били и појединци и читаве породице из Требиња и његове околине. Били су то вредни људи, трговци и занатлије, који су својим радом градили нови живот.

Према документима Илирске заједнице и Српске православне црквене општине у Трсту из 1780. године, у овом граду су живели и радили следећи Требињци:

• Јово Куртовић, дошао 1748. године, жена Ана, син Димитрије, кћи Јелена; са њима је живео и брат Ристо.
• Максим Куртовић, дошао 1752. године, жена Јелена, син Јован, кћери Марија и Јелена; слуге Петар Буда и Димитрије Косановић.
• Стефан Куртовић, дошао 1757. године, жена Пипина и слуга Петар Комленовић.
• Александар Куртовић, дошао 1760. године, жена Санета и слуга Никола Мирковић.
• Антоније Куртовић, дошао 1764. године, неожењен; са њим је живео Сава Куртовић.
• Петар Паликућа, дошао 1767. године, жена Анастасија, син Јован и кћери Ана и Марија.
• Димитрије Јовановић, дошао 1767. године, жена Марија, синови Јован и Петар и слуга Драга Јовановић.
• Јован Поповић, дошао 1767. године, жена Соломија, синови Ђорђе и Станислав, кћери Андријана и Јелисавета.
• Никола Петровић, дошао 1767. године, жена Марија и кћи Ана.
• Мојсеј Магазиновић, дошао 1766. године, жена Госпава, син Никола и слуга Алекса Јанковић.
• Захарије Вуковић, дошао 1767. године, неожењен.
• Симеон Николић, дошао 1773. године, жена Теодора, кћи Јелисавета.
• Илија Милићевић, дошао 1769. године, неожењен.
• Јован Савић, дошао 1772. године, жена Татијана, кћери Ана и Розара.
• Гаврило Паликућа, дошао 1774. године, неожењен.
• Јосиф Милетић, дошао 1776. године, жена Марија, синови Јован и Петар и кћи Јелисавета.
• Рафајло Јовановић, дошао 1780. године, неожењен.
• Ђорђе Петровић, дошао 1768. године, жена Ђована.
• Василије Митровић, дошао 1765. године, неожењен.
• Симеон Куртовић, калуђер, дошао 1776. године.

Исте 1780. године забележено је да је у Трсту живело 162 Србина. Српска заједница се посебно ширила средином 19. века, када су у овај град пристизали и бројни Херцеговци из Мостара, Стоца, Требиња и Дубровника. Вођени жељом за просперитетом, нису се одрицали своје православне вере нити свог родног краја, што су као добротвори и показали.

У Трсту су живели, радили и град градили, чије палате и знаменитости и данас красе тргове и улице.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић