• Након вишегодишњег преданог рада, завршен је и штампан „Крушевички биографско-родословни лексикон“, који је приредио публициста и истраживач завичајне прошлости проф. др Милан Р. Милановић.

Ово вриједно и обимно дјело, чији је суиздавач Народна библиотека Требиње, представља покушај да се на једном мјесту саберу животописи, родослови и историјске биљешке о људима и породицама из Крушеваца и њихове шире околине. Лексикон је уједно и свjедочанство једног времена, културе памћења и дубоке повезаности људи са својим коријенима.

Свечано представљање књиге биће одржано у Крушевицама, у недјељу, 10. августа 2025. године, са почетком у 10 часова.

Позивамо све мјештане, потомке крушевачких породица, као и све поштоваоце завичајне историје да својим присуством увеличају овај догађај.

***

Извод из рецензије

Књига Крушевички биографско-родословни лексикон, чији је приређивач проф. др Милан Р. Милановић, представља обимно, систематично и изузетно вриједно дјело на раскршћу историографије, етнологије, демографије и завичајне културе. Настала као резултат вишегодишњег рада, али и вишедеценијске посвећености ауторовом родном крају, овај лексикон обухвата више од 3.650 биографија лица рођених или поријеклом везаних за село Крушевице – смјештено на сјеверозападној граници Боке Которске и историјски укоријењено у сложене процесе у троуглу Требиње – Херцег Нови – Дубровник.

Лексикон је подијељен на два основна дијела – биографско-родословне одреднице распоређене по четрнаест крушевичких братстава и прилоге који садрже важне историјске и друштвене спискове и податке о извањцима – онима који су се везали за Крушевице по брачним, родбинским, образовним или службеним релацијама. Структура дјела је прегледна и прецизно изведена, са снажним ослонцем на бројне изворе – од млетачког пописног катастра из 1690. године, преко црквених матичних књига и домовника, до епитафа, усмених предања и бројних завичајних и научних публикација.

Сваку одредницу карактерише пажљиво састављен низ података: од основних биографских информација, преко породичног поријекла, школовања, занимања и мјеста боравка, до друштвених улога и животних прича појединаца. Милановићев приступ је не само научно методичан него и дубоко човјечански и поетски. Између двије хронолошке тачке – године рођења и године смрти – он препознаје драму људског постојања, борбу ероса и танатоса, личне трагедије, велике љубави и заборављене подвиге.

Овај лексикон је много више од научног подухвата – он је културни споменик једног села, његових људи, њихових судбина, борби, жртвовања и доприноса широј заједници. У том смислу, дјело представља мост између генерација, архиву колективног памћења, и можда најзначајније – ватрени пламен традиције који, у духу Малерове мисли, не чува пепео већ преноси ватру.

Уз високу теоријско-методолошку утемељеност, језичко-терминолошку прецизност и структуралну досљедност, Крушевички биографско-родословни лексикон заслужује посебно мјесто у корпусу савремене српске родословне, завичајне и културноисторијске литературе. Његово објављивање није само издавачки чин, већ чин културне и моралне одговорности према насљеђу, завичају и потомству.

Проф. др Слободан Павловић
редовни професор Филозофског факултета
Универзитет у Новом Саду