„Нека зима чини чуда, Нек’ расипље снијег свуда, Прољеће ће доћ’.” (А. Шантић, 1887.)
Леден београдски дан као да је устукнуо пред Шантићевим прољећем. Зимско сунце које се пробијало преко одвише равног Баната и великог ушћа, које се пробијало преко високог града у који је он за живота био завјетно загледан, то зимско сунце данас му је носило благовијест да је његова вјера побједила. Небески одсјај као вјенчић непролазног ткања за поезију у Хуму и прамен свјетла као цјелив за лице од бронзе. За племенито лице нашег Југа, огријано и утјешено повјерењем у Богочовјека.
Главна алеја Калемегдана замирисала је на Шантићев парк у Мостару, и гле, тако бива сваке године, цијела постала онај мали ђардин на терасама повише Неретве. То је мало београдско чудо — на овај дан Калемегдан се на један сат прелије као топљено олово у Шантићев завичајни перивој.
102 године су прошле, а у Мостару и Херцеговини старинци памте као да је било још прошле зиме. Град никада више није осјетио тако уједињену тугу и жалосну тишину као оног 2. фебруара 1924. године. Прочуло се да је преминуо Алекса, а Мостар се без присиле огрнуо у короту.
Он који није могао без хумског галопера Мостара и горске ждребице Неретве до данас бива усамљеник кроз кога се ова нестварна а стварна земља истински уједињује. Шантићева поезија у срцу доброг човјека постала је јабука у коју нож не може.
Она је љепота нераздјељене, природне Херцеговине, господственог Мостара као нашег малог велеграда, поезија слободара који не убијају већ пјевају због слободе.
И тако редом, и тако до мора. На крају — Шантић је наше све!
Удружење грађана Мостара у Београду није пречуло да се опомене на обавезе и важност. Звоно Старе Богородичне цркве са Бјелушина, у којој је Алекса Шантић као дијете крштен, опоменуло је и Мостарце у Београду да се окупе на помен и молитву за великог пјесника.
Чланови Удружења са својим предсједником, господином Благојем Ребићем, с поштовањем су се окупили и ове године код Шантићеве бисте на Главној алеји београдског Калемегдана.
Веза зимског цвијећа као алегорија доброчовјечанске поезије и Шантићевог прољећа, које мора доћ’.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
