Како су соколи 1932. године прославили стогодишњицу рођења Мирослава Тирша

  • Савез Сокола је  од свог оснивања истицао значај др. Мирослава Тирша као оснивача Соколства. Иако је Савез Сокола био организација приватне иницијативе, током шестојануарске диктатуре уживао је пуну подршку државних власти. Тада су по Тиршу називане улице и шеталишта широм Југославије.  У Макарској соколска друштва  летовала су под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. (1)

У спомен Тиршу приредио је чехословачки одсек Соколског друштва Београд „Матица” 28. марта 1931. академију у Чехословачком дому у Београду. Било је присутно бројно чланство београдских соколских друштава. Између осталог чланице су извеле тачку „Наше приморје” од Војновићеве. За музику су били коришћени приморски мотиви. Тачка је била посвећена старешини друштва адмиралу Прици. (2)

Савез Сокола Краљевине Југославије прославио је 1932. стогодишњицу рођења оснивача Соколства. Соколи у Суботици прославили су 5. марта 1932. 100-годишњицу рођења Тирша у градском позоришту. На програму су биле 4 музичке тачке, „Свечана реч о брату Мирославу Тиршу” и соколски скеч. Све музичке тачке извела је соколска музика. Чланови соколског оркестра са капелником на челу нису презали ни од каквих напора да би достигли максимум. Извели су : „Марш Масарикове жупе”; марш из „Продане невесте”; потпури „За моје пријатеље” од Седлачека и на крају Соколски марш. О Тиршу је говорио заменик старешине др. Човић. Говорио је о Тиршу као човеку, као соколу и као филозофу. Скеч „Успомене наше баке” преведен је са чешког и подешен за домаће прилике. Бакина прича била је илустрована вежбама деце, нараштаја и чланова, и на крају са две живе слике. Деца су вежбала са 12 дрвених квадрата на којима је било по једно „100” и по једно слово из Тиршевог имена. Деца су ређала квадрате правећи са њима разне скупине тако да се увек могло прочитати „Тирш 100”. Музика је после тачке свирала југословенску и чешкословачку химну. После музичке тачке приредба је завршена Соколским маршем. (3)

Соколско друштво Бар прославило је стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша свечано 5. марта 1932. У соколани је одржана свечана седница управе. Седницу је отворио старешина Јагош Поповић у присуству чланова свих категорија, представника месних власти, културних, просветних и осталих друштава, одржавши свечани говор о др. Тиршу. Увече одржана је свечана академија. Просветар Марко Страхињић одржао је предавање о животу, раду и значају др. Мирослава Тирша. Концертни део попуњен је свирањем друштвеног оркестра, који је увежбао капелник В. Черња. Мешовити хор који је увежбао Мр. Р. Глиго, отпевао је дует и финале из опере „Зрињски”, у коме су се као солисти истакли М. Пишел и Љ. Радошевић и чланови сокола Р. Глиго и Ч. Петровић. За клавиром је пратила Т. Девеља. У гимнастичком програму наступила је соколска чета из Мркојевића, предвођена учитељима Душаном Марковићем и Јовом Поповићем. После програма била је забава и игранка, на којој је свирала музика друштва „Братимства”. (4)

Соколска жупа и друштво Бања Лука прославили су свечано стогодишњицу рођења Тирша 6. марта 1932. Прослава је одржана у дупке пуној дворани Народног позоришта. Присуствовали су бан Светислав Т. Милосављевић са банским начелницима, командант дивизије генерал Петар Недељковић са командантима пукова, градоначелник Хусеџиновић, подначелник Џинић, почасни конзул Републике Пољске Бурда, изасланици Српско-православне црквене општине, представници локалних културних и просветних  друштава : Фидака, Чешке беседе, Просвете, Гајрета, Удружења резерв. официра, Савеза добровољаца, Будућности, Слоге, Јеврејског госпојинског друштва, Скаута, … . Војна музика 33 пешадијског пука свирала је свечани марш. Др. Стева Мољевић, старешина Соколске жупе отворио је свечаност поздравом свих присутних гостију и пријатеља соколских. Истакао је да је прослава само један мали део велике и опште манифестације целог словенског света, „ у којој ових дана сви словенски народи дају израза не само своје припадности једном од највећих  а сигурно најјачем и најбоље организованом друштвном покрету заснованом на приватној иницијативу на целом свету, већ и једној заједничкој идеји, која данас веже све словенске народе у једно братско коло у које се хвата све шо је у тим народима здраво и добро. Говор је био праћен са општим одобравањем, затим је војна музика свирала потпури из Сметанине „Продане невесте”. Мурадбеговић је предавао „О животу и раду Мирослава Тирша, оснивача Соколства”. У свом говору истакао је : „Соколство настало као реакција на тешке прилике, које су проживљавали словенски народи бивше А.У. Монархије, пола столећа водило је борбу с туђинском влашћу, крепило и чувало националне снаге од насртаја германске и мађарске расе. Није дало да се утрне онај спасоносни трачак наде у бољу и сретнију будућност. Ово Соколство, које је толико задужило наш народ и које и данас врши своју мисију … створио  је велики и неумрли …. Заправо њега су створиле бурне године Бахова апсолутизма (1850-1860), а …  му је означио смернице и задатке. Прва етапа настојања соколског завршена је с успехом. Словенски народи Монархије дочекали су своју слободу и државну самосталност. Стварајући своје Соколство … је увиђао да ће борба бити упорна и дуготрајна, с тога он као реалиста тражи смишљен и програмски рад. … „Такво покољење одгојило је … Соколство у чешким легионарима и добровољцима, који су под мудрим вођством великог … извојевали слободу чешкословачком народу. … практички се упознао са теловежбом у немачком заводу Фердинанда Шмита (1856) он је ипак као прави чешки родољуб одбацио све елементе туђинства и великом соколском покрету дао национално обележје. … има Савез Словенског Соколства 5.682 соколска друштва, са 563.555 чланова, 150.403 вежбача, 115.382 нараштајца и 274.990 деце обојег спола.”   На крају предавања публика је одушевљено узвикнула „Слава Му!” Музика је на крају свечаности свирала соколску химну „Хеј Словени” коју су сви присутни слушали стојећи.(5)

У просторијама соколане друштво Стара Пазова одржало је свечану академију 5. марта 1932. у част Мирослава Тирша. Том приликом прослављена је и 70-годишњица оснивања Прашког сокола, првог соколског друштва. Програм академије био је : 1. Југословенска и чехословачка химна. 2.Старешина др. Бр. Чипћић отворио је свечану седницу управног одбора друштва. 3. Друштвени просветар предавао је о Мирославу Тиршу. После предавања поздравили су свечаност делегати месних културно просветних друштава : општински начелник Станко Бабин, за општинско поглаварство. Зора Јечинац за Коло Српских Сестара. За Удружење добровољаца Мита Јечинац. За Удружење резервних официра Ник. Св. Бељански, резервни мајор. За Словачку народну читаоницу Доброњовску. За Удружење чехословачких жена Шипицку-Шагу. 4. Марка Машова декламовала је песму о Тиршу на словачком језику. 5. Женска деца извела су вежбу Димњичара. 6. Нараштајка Суботин декламовала је песму „Соколство”. 7. „Хеј Словени” а затим је била игранка. (6)

Свих 8 београдских друштава заједнички су прославили 100-годишњицу рођења оснивача соколства Тирша, под вођством жупске управе 6 марта 1932. Ипак је Соколско друштво Београд III приредило у својим просторијама 5  марта 1932. свечану академију у част Тиршеве стогодишњице. Свечану седницу старешинства отворио је старешина Д. Богдановић изражавајући дубоко признање и пијетет сенима и успомени онога у чијој глави се прво јавила идеја о организацији, која је имала да спасе угњетене словенске народе. Др. Станисављевић  одржао је предавање о оснивачу Соколства. Оцртао је личност Тиршеву, као човека, филозофа и естету, организатора и апостола словенске узајамности. После предавање друштвени оркестар свирао је чехословачку химну. Рецитовали су : Б.Стојановић „Јединство”, Д. Магазиновић „Шта је Соко” и П. Бравковић „Сан Југословенке”. Друштвени оркестар свирао је „Соколски марш”, „Збирку југословенских народних песама” и завршио са „Хеј Словени”. У другом делу изведене су вежбе у којима су учествовале све категорије чланства. Све вежбе пратио је соколски оркестар. (7)

Соколско друштво Стари Бановци је са соколским одсеком Белегиш приредило 6 марта 1932. свечану прославу и академију посвећену 100-годишњици рођења дра Мирослава Тирша. Због невремена  соколски одсек Белегиш није могао учествовати. И поред незгодног времена јутарњи део посете био је добро посећен.После певања химне, старешина Никола Мудрић отворио је  свечану седницу. Просветар Јосип Антонијети говорио је о теми „Др. Мирослав …  -отац Соколства”. У кратким потезима изнео је дела и мисли Тиршеве, из којих се оцртавала величина оца Соколства. Просветар је истакао да је резултат велике енергије спојене са ширином погледа и племенитошшћу срца био остварење слободних словенских држава : Чехословачке, Пољске и Југославије.После пригодних декламација које су рецитовала соколска деца, свечаност је завршена певањем песама : „Ој летни сиви Соколе” и „Ој Словени”.  Вечерњу академију отворио је просветар говором : „Тирш, као Словен и човек”.  У говору је упоредио, са Диогеновим тражењем човека, тражење чешког народа после прашких барикада 1848. док у Тиршу не налазе организатора народне енергије, великог Словена и човека. Женска деца извела су вежбе тракама и луковима. Мушка деца и нараштај извела су просте вежбе. Чланице су извеле просте чешке вежбе. Чланови су извели III и IV прашку вежбу. У члаку у листу „Соколски гласник“ истакнут је пожртвовани рад начелника друштва Димитрија Витојевића. (8)

Соколско друштво Трпањ је заједно са Соколским друштвом Опузен прославило 100-годишњицу рођења оснивача соколства Тирша. Увече приређена је забава у друштвеном дому. Забава је отворена говором старешине Фране Главине у којој је изнео значај Соколства и рад др. М. Тирша. Дилетанти Соколског друштва Опузен одиграли су два комада. У недељу 6. марта 1932. одржана је свечана седница управе. Дворана је била пуна деце у црвеним кошуљама, чланова, чланица и грађанства. На седници је прочитано и говорено о др. М. Тиршу. Одржане су две декламације, после којих је певана химна. Соколска поворка прошла је кроз место уз клицање краљу и краљевском дому. (9)

  Соколско друштво Улцињ прославило је 13. марта 1932. стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша. Ујутро одржана је свечана седница у присуству скоро свих чланова свих категорија соколског друштва и великог броја грађана. На седници је старешина Бошко Јакшић одржао говор о Тиршу. Са седнице је послат председнику Чехословачке телеграм у коме се истиче : Са крајње тачке словенског Југа, са обале нашег плавог Јадрана, клањамо се сени бесмртног великана дра. Мирослава Тирша, чију ћемо успомену чувати докле живи дух словенски, а он ће живети вековима на страх врагам. – Великом Тиршу слава, а братској Чехословачкој и њеном великом сину претседнику Масарику : Здраво !“. После свечане седнице дуга поворка сокола и грађана дефиловала је кроз варош и спустила се на Обалу Краља Александра, где су категорије извеле многе вежбе, које су попраћене непрекидним аплаузом. Увече је одржана академија. Милан Вукичевић одржао је предавање, а изведен је и позоришни комад. Гостију из околине, и из Бара и других места било је више него икад раније. У прослави је учествовала и соколска чета из Салча, предвођена старешином Јовићевићем и тајником Шпадијером.(10)

Соколско друштво Корчула приредило је 13. марта 1932. прославу 100. годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категорија, са друштвеном заставом и музиком, обишла је градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио је у дворани Југославенског дома свечану матинеју, којој су суделовали представници власти и удружења, и бројна публика. Након одсвиране чехословачке и југословенске химне просветар др. Јурај Р. Арнери у дужем предавању истакао је лик др. М. Тирша, приказао његове идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао је његове врлине као човека, који је не само показао циљ него знао наћи и прави пут циљу. Након предавања извели су браћа Свобода, Палчок са гђицом Сивилоти фантазију из Сметанине „Продане невесте“. Матинеја је била завршена певањем словенске химне. (11)

Соколско друштво Ковин приредило је 1932. Тиршеву прославу. (12)

Приликом свесоколског слета у Прагу и прославе 100 годишњицу рођења Тирша 1932. окупило се у Прагу целокупно словенско соколство. Тада је било разматрано питање ступања Бугара у Савез словенског соколства. (13)

За време боравка у Херцег Новом 1932. Драгутин Инкиостри Медењак  осликао је Соколски дом у Рисну. Свечану дворану декорисао је радовима који су симболисали соколску идеју, или су у вези са догађајима из српске прошлости. Ту су се налазили и велики портрети краља Александра, изнад позорнице Мирослава Тирша и Васе Ћуковића, о чијем трошку је дом био подигнут. (14)

Милош Квапил је у чланку „Тиршева штафета” у часопису „Братство” истакао опште одобравање и одушевљење с којим је примљена идеја штафете. Замисао штафете била је по угледању на штафете Чехословачког соколства. Девет окружја жупе Осијек требала су да израде поздравна писма, повеље, упућене  Чехословачкој Обец Соколској у Прагу. Повеље су требале бити украшене народним мотивима из околине соколских окружја и чуване у лименим кутијама, у облику кратког штапа. Пруга I почињала је у Подравској Слатини.  Пруга II почињала је у Славонској Пожеги.  Пруга III почињала је у Славонском Броду. Пруга IV почињала је у Винковцима. Пруга V почињала је у Вуковару.  Пруга VI почињала је Белом Манастиру. (15)

Милан Ј. Јанковић је у  часопису „Братство” писао о историји штафета. Истакао је да је штафетно трчање уведено код немачких турнера на предлог др. Фердинанда Аугуста Шмита 1896. Чешки соколи организовали су Масарикове штафете. Савез Сокола примио је ту врсту трчања у свој вежбовни систем. (16)

Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих окружја у Осијек. Штафета је била први пут организована у Југославији. Било је 6 пруга. Полазак штафета је био свуда обављен свечано, у више места уз пуцање прангија. У песничким речима поздрава биле су истакнуте карактеристике краја који је слао повељу. Биле су украшене цртежом, који је био типичан за тај крај и обрубљене шарама народне орнаментике, која је била доминантна у томе крају. Циљ тркача био је Трг краља Петра у Осијеку. На тргу је свирала војна музика и фанфара друштва Осијек Доњи Град. Било је присутно мноштво гледалаца. На тргу је била окупљена сва управа жупе са старешином Димитријем Петровићем на челу и великим бројем сокола и соколица. Предаји штафета присуствовали су окружни инспектор Миле Дејановић, у име општине градоначелник др. Вјекослав Хенгл, … у име војске пуковник Симовић. Повеље које су тркачи доносили имале су значење поздрава соколских окружја жупе Осијек  Чехословачкој Обец Соколској. Кад је и задњи тркач стигао, иступио је окружни начелник окружја Нашице Матко Могоровић и уз говор у име свих окупљених окружних начелника соколских округа предао повеље жупском начелнику инж. Милошу Квапилу, иницијатору и главном организатору приредбе. Жупски начелник предао је повеље старешини жупе Димитрију Петровићу. У свог говору старешина је истакао да ће поздравне повеље нарочито изасланство жупе Осијек, приликом IX свесоколског слета у Прагу, предати као поздрав жупе Осијек чехословачким соколима. После говора соколи и соколице кренули су, предвођени фанфаром, у Соколски дом. (17)

Жупа је за Тиршеву штафету организовала „Центроштаф”. У уреду  начелник је пратио преко телефона кретање штафета, и издавао наређења секретарици. Контролисао је штафету од 2.000 тркача на прузи од 400 километара. (18)

Соколи су и касније наставили да истичу значај Мирослава Тирша како за  соколски покрет тако и за словенске народе. У „Соколском Гласнику” за 28. фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Београда Бранка Јанковића из Соколског друштва Београд VII о теми Др. Мирослав Тирш као учитељ демокрације”. (19)

Гласник жупе Београд „Око Соколово” донео је Тиршев цитат :„Будимо силни, будимо храбри као јунаци минулих векова!” (20)

У часопису „Око Соколово” жупе Београд у додатку „Сврака” донет је чланак „Тирш и Троцки”. У чланку се говорило о Соколском друштву у Р, … које је изабрало за просветара среског начелника „који је од скора постао „Соколац”. Овај, по својој струци, и у соколским редовима тражио је увек нечега сумњивог. Приликом прве седнице нове управе виде он на зиду слику Тирша, која је била тако урамљена да се није видео натпис кога претставља. Опазив Тиршеву слику он се загрцну и брже боље напустивши седницу оде у начелство. Позове одмах дежурног писара и нареди му да оде у соколану и изврши претрес, а на првоме месту да скине слику која виси више старешинског стола, да му је донесе, а уједно да доведе и старешину ради саслушања. Писар оде и пред запрепашћеним старешинством скине  слику Тирша, покупи сву архиву и поведе собом старешину. Када дође у начелство таман старешина поче да протествује а начелник -“просветар”- дрекну на њега показујући слику : -Ћутите ! А шта вам је ово? Старешина погледа слику, па само одговори : — Тирш! — Шта Тирш ! Дрекну понова  „просветар”. Мислите да сам будала и не пратим ваш рад ? Па зар ви на очиглед власти држите слику Троцкога ? Мислите  да ја не знам да ви ширите комунизам чим говорите да нема разлике између звања и имања ! Јел ! Показаћу ја вама ! … Терај га у затрвор ! Викну писару. Кажу да се јадан старешина једва спасао, тек на интервенцију Савеза. “ (21)

У Соколском друштву Београд III одржавана су посела. Посело од 16.9.1939. било је посвећено др. Мирославу Тиршу и Карелу Чапеку. Предавали су Бранислав Бакић и књижевник Нико Бартуловић. (22)

Соколи у Југославији  истицали  су значај др. Мирослава Тирша, оснивача Соколства, за словенске народе.  По Тиршу називане су улице и шеталишта широм Југославије. Друштва Савеза Сокола широм Југославије прославила су 1932. стогодишњицу рођења оснивача Соколства. Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих 9 окружја у Осијек. Жупски начелник инж. Милош Квапил био је  иницијатор и главни организатор штафете жупе Осијек. Штафета је тада по први пут организована у Југославији. Соколи су и после прославе 100-годишњице рођења  1932. наставили да држе предавања о   Мирославу Тиршу. Данас у Београду постоји Тиршева улица позната по Универзитетској дечјој клиници.

 

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. М. Станојевић, „Соколска летовања“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;
  2. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. априла 1931, бр. 18, стр. 3;
  3. М.Б.Н, „Свечана академија у славу Тирша”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1932, бр. 11, стр. 6;
  4. Соко, „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;
  5. „Прослава стогодишњице рођења Мирослава Тирша”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 4-5;
  6. Др. В, „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 5;
  7. „Академија Соколског друштва Београд III”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 5;
  8. Соко са Дунава, „Соколско друштво Ст. Бановци”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 5;
  9. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;
  10. В.Д. „Соколско друштво Улцињ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;  
  11. „Соколско друштво Корчула“, „Соколски гласник“, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;
  12. „Како се развијало соколство Београдске соколске жупе”, „Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7,стр. 142, 147;
  13. „Важна десетогодишњица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31, стр. 2;
  14. Соња Вулешевић, „Драгутин Инкиостри Медењак“, Београд 1998, стр.36, 37, 76, 77, 78;
  15. Инг. Милош Квапил, „Тиршева штафета”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 6-11;
  16. Милан Ј. Јанковић, „Штафетно трчање”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 3;
  17. „Штафетно трчање у почаст 100-годишњице рођења Дра Мирослава Тирша”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 34, 35;
  18. „Центроштаф”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 36, 37;
  19. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;
  20. „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2, стр. 25;
  21. „Сврака”, „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 1;
  22. Бор. Врачарић, „Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар