• Соколска друштва у Краљевини Југославији наставила су свој предратни рад на подстицању пријатељства и узајамности међу словенским народима. Савез Сокола је учествовао на Свесловенским слетовима у Прагу. Приликом Свесловенског слета у Прагу јуна 1938. члана сокола жупе Осијек задржала је 8 годишња девојчица, која му је пружила два ружина пупољка са писамцем. Случајно их је раздвојио аутомобил.

Истрани на слету у Прагу

На коверти било је соколско срце, а на карти мала девојчица је написала : „ X Свесоколски слет у Прагу, 5 VII 1938. Никада Вас нећу заборавити. Молим, да и Ви мене не заборавите. Здраво ! Живила Југославија, Ваша мала Верица из Прага. Молим, да свим мојим другарицама код куће, које нису могле доћи на слет изручите поздраве од мене.” (1)

Нико Бартуловић је у свом чланку  „Морални значај прашких свечаности”, који је из „Видика” прештампало „Братство” из Осијека истакао : „За југословенске заставице и значке људи су се отимали као за најдрагоценије амајлије. Сваки воз који је доносио, макар и најмању групу Југославена, био је обасут цвећем. Када је долазила наша војска, чинило се да ће се и прозори срушити од веселог домахивања и раздраганог клицања, а када би се појавили маринци, одушевљење је прелазило у френетичност. Бити Југословен значило је, тих дана у Чехословачкој, имати слободан приступ свуда и отворена сва срца. … Било је рашта поносити се тих дана, и својим …

Брончане фигуре наших пешака и морнарице, раскошне народне ношње и лепота наших жена, и одличан наступ наших Соколаша репрезентовали су првокласно нашу свести нашу снагу, … део поворке, а нарочито онај са народним ношњама, појео је многе хиљаде метара фотографских и биоскопских филмова, а чим би се појавили наши војници у неком јавном месту, све је устајало да им аплаудира, музика је одмах интонирала наше песме и све им се дивило. “ (2)  На слет у Праг је дошао и Хрвоје Мацановић. За време слета приредио је 11 великих репортажа за југословенске радио станице а листови су донели 30 његових чланака зо слету. Кад се управа чехословачких радио станица захвалила Мацановићу за труд, добила је одговор : „.. Будите уверени да имате код нас на словенском југу хиљаде пријатеља који су спремни доказати не само пером и речима него и крвљу стварност гесла „Верност за верност”. А ја нисам задњи међу њима.” (3) У часопису „Братство” објављено је писмо Карела Станека чешког нараштајца из Брна. Између осталог у писму се истиче : „ … Али ипак смо осетили неколико пута у својој жалости зрачак утехе. Тај зрачак били сте Ви, драга браћо у Сплиту, једнако као у Београду, или код Вас у Осијеку. … Био сам уверен да нас никада нећете издати, ви једини на целом свету, али толико љубави и осећаја према нама ипак нисам очекивао. Никад Вам се нећемо моћи одужити.” (4)

Са заоштравањем Судетске кризе 1938. у српској јавности је расла решеност да се помогне Чехословачкој. У томе су предњачили соколи. Дошло је до сарадње Савеза сокола и студентских организација. У великој дворани Унивезритета у Београду 7. јуна 1938. одржана је свечана академија посвећена Чехословачкој, под паролом „Верност за верност”, којој је присуствовало 3.500 слушалаца. На академији су говорили представник универзитета др. Ђорђевић, изасланик Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, представник Савеза добровољаца Лујо Ловрић, Н. Бартуловић и студент Иво Рибар.  Лујо Ловрић је поздравио омладину и изразио веру да ће омладина бранити границе. У име студената  Ловрићу је одговорио Лола Рибар. Он је истакао спремност омладине да брани домовину и изразио радост своје генерације што се у одбрани независности и слободе налази заједно са „генерацијом огња”. Рибар је изјавио да одбрана Чехословачке представља одбрану независности Југославије. (5) На манифестационом збору у част Чехословачке на Универзитету представник жупе Београд одржао је предавање : „Зашто ми, Соколи волимо Чехословачку ?” Тако је успостављен  први директан контакт београдског соколства са универзитетском омладином. Од тога момента започета је обострано жељена сарадња.  На седници управе Соколске жупе Београд 21. септембра 1938. написана је адреса и од делегације предата сутрадан 22 септембра 1938. посланику Чехословачке Јарославу Липи. Истог дана увече била је обзнањена чехословачкој јавности преко радија у Прагу. (6)

Просторије Савеза Сокола

Соколска жупа Београд је сазвала Јавни збор сокола, студената и свих националних, ратничких, хуманитарних и културних друштава (Јадранска стража, Савез добровољаца, Народна одбрана, Коло српских сестара….) ради манифестација за Чехословачку. Збор је требао да се одржи 25 септембра 1938. на летњем вежбалишту Соко Матице у Делиградској улици (Стари ДИФ). Све позване организације обећале су учешће. Збор је забрањен уочи тога дана од Управе града Београда с образложењем да није пријављен а ни одобрен због опште ситуације у свету. Упркос забрани окупило се преко 4.000 сокола и омладине у дворишту Савезног Дома на Теразијама (седиште С.С.К.Ј. данас позната као Протокол). Бранко Чипчић, I заменик старешине Жупе, одржао је говор пред окупљенима. Одушевљена омладина кренула је пред Посланство Чехословачке, али ју је полиција растурила. На Теразијама је поред многих сокола повређен и начелник Жупе Петар Чоловић.

Док су се демонстанти сукобљавали са полицијом испред Посланства Чехословачке, Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је 25 септембра 1938. Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством, у којој се између осталог истиче : „ … Југословенско соколство верно својој основној словенској мисли, апелује на слогу и солидарност свих словенских народа у овим судбоносним данима; југословенско соколство изриче у духу словенског соколског братства своје топле симпатије и солидарност братском чехословачком соколству и своју непоколебиву веру у победу правде и истине“ . У одбору за састав резолуције били су др. Владимир Белајчић, касациони судија из Новог Сада и др. Мирко Буић, министар на расположењу, старешина соколске жупе Сплит и члан управе С.С.К.Ј. Резолуција је са једним опширним расписом достављена свим соколским јединицама да је објаве својим члановима. Представници Управе примљени су 25 и 26 септембра 1938. код председника владе Милана Стојадиновића, коме су предали Резолуцију. Поводом свега што се десило чехословачки „Соколски вјесник“ донео је вест да су југословенске јединице на манифестациони начин изјавиле своју верност Чехословачкој. (7) Чешки соколи су ценили ту подршку сокола из Југославије. После Судетске кризе 1938. у чланку у „Веснику ЧОС” истакли су : „Исто тако болно, још и болније за нас било је то што у одлучном моменту није ишла с нама братска Југославија. Тим захвалнији смо југословенском соколству које нам је код свега тога остало верно и са ганутљивом приправношћу понудила своје животе за нашу слободу. Никад им тога нећемо заборавити.” (8)

После уступања Судета Немачкој соколи су прикупљали помоћ за чешке избеглице из Судета. Соколска друштва организовала су акције прикупљања помоћи. Соколско друштво Борово приредило је свечану академију 30. 11. 1938. поводом празника 1 децембра, а уједно и поводом 20 година опстанка Југославије. На акедемији изведено је 11 тачака. Извођење „Моравског народног плеса” који су извеле нараштајке морало је на захтев публике бити поновљено. Академију су посетили и представници Соколског друштва Вуковар. За избеглице из Судетских крајева било је сакупљено 1.000 динара. (9) Соколско друштво Сомбор приредило је 4 марта 1939. концерт у корист чешких избеглица из Судетских крајева. На концерту су учествовала и сва национална друштва у Сомбору. Предавање о Чесима држао је члан сокола Михо Дракулић. (10) Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласнику“ истицало се : „Данас, када се свесловенска идеја сузбија у целој Европи, неопходна је потреба да се Соколи још јаче њом запајају, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броју на ову забаву !”. (11) После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су “Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (12) Соколска жупа  Сарајево прикупила је 38.000 динара за чешке избеглице. Акција коју су покренули соколи нашло је потпору и код културних установа. Народно позориште у Сарајеву приказало је Лангерову драму „72” и сав приход наменило чешким избеглицама из судетских крајева. (13)

К. Храбец, први заменик начелника Сокола Брно I истакао је у листу „Братство” у  Осијеку : „Ви не слутите с каквом помњом пратимо ми у ЧСР шта се код Вас догађа, у братској Југославији. Ви не слутите како смо Вам истински захвални за љубав  и братство које нам исказујете сваком приликом, па и у часовима великог весеља и славе на X слету, и у часовима наше туге и страдања у октобру прошле године. Ви не слутите са колико пажње и поноса читамо ваше гласнике. Особито Ваш. Сабирна акција за помоћ наших избеглица, то је Ваше братство оживотворено у дело. … .”(14)

После окупације Чешке 1939. соколи су помагали чешким избеглицама које су бежале преко Југославије. На пленарној седници  Савеза Сокола Краљевине Југославије која је одржана 25 и 26 марта 1939. закључено је да се прикупе подаци о приликама код чехословачког соколства као и положају Савеза словенског соколства. На Главној скупштини жупе Београд 24 и 25 марта 1939. присуствовао је представник Савеза Југословенско-чехословачке лиге Миленко Трифуновић. (15)  Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. децембра 1939. Славенско вече са бираним програмом и вечером.  Прикупљени добровољни прилози предати су Одбору за избеглице из Чешке и Пољске. (16) Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је децембра 1939. соколско вече у оквиру Петрове петолетке. Било је преко 150 чланова друштва на приредби. Прво је говорио старешина друштва др. Бојанић. Прочитано је писмо чехословачког посланика у Паризу Осуског, које је упутио соколима и грађанима у Великој Кикинди, захваљујући на гостопримству указаном избеглицама из Чехословачке, у марту 1939. (17) Уз Савез Сокола и друга национална друштва скупљала су помоћ. Коло Српских Сестара примило је у свој дом у Београду породице са малом децом на стан и храну. Дали су одела, џемпере и друго избелицама. Чланице Кола скупљале су прилоге и чиниле све да олакшају и ублаже тешке дане словенских избеглица. У свом извештају за 1939-40. чланице Кола истакле су да су издале 2.823 оброка у свом дому за словенске избеглице и избеглице из Бановине Хрватске. Сем тога дале су за избеглице 3.660 динара, а удружењу чешких жена за њихове циљеве 3.327 динара. (18)

Соколска друштва у Краљевини Југославији наставила су свој предратни рад на подстицању пријатељства и узајамности међу словенским народима. Савез Сокола  учествовао је  на Свесловенским слетовима у Прагу. Соколи су за време судетске кризе октобра 1938. заједно са националним друштвима и студентима припремали јавност за одбрану земље. Соколска жупа Београд је сазвала Јавни збор сокола, студената и свих националних, ратничких, хуманитарних и културних друштава  25 септембра 1938. на летњем вежбалишту Соко Матице у Делиградској улици.   Збор је забрањен уочи тога дана од Управе града Београда.  Упркос забрани окупило се преко 4.000 сокола и омладине у дворишту Савезног Дома на Теразијама. Омладина је  кренула пред Посланство Чехословачке, али ју је полиција растурила. Док су се демонстанти сукобљавали са полицијом, Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством. После уступања Судета Немачкој соколска друштва су прикупљала помоћ за избеглице. Чешки соколи су ценили ту подршку сокола из Југославије. После окупације Чешке 1939. соколи су помагали чешким и пољским избеглицама које су бежале преко Југославије. У време пред Други светски рат и на почетку рата,  Савеза Сокола Краљевине Југославије је настојао да помогне избеглицама из Чешке и Пољске. У томе је сарађивао са родољубивим друштвима са којима је био у Савету патриотских, ратничких и витешких друштава (Колом Српских Сестара, Јадранском стражом, … ). Соколска друштва организовала су акције прикупљања помоћи за избеглице. Прилози су предавани Одбору за избеглице из Чешке и Пољске.

                                                                                                           Саша Недељковић
                             члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. Н.Ц, – Осијек, „Порука мале Верице из Прага”, „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 144;

2. Нико Бартуловић,  „Морални значај прашких свечаности”,  „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 149, 150;

3. „Верност за верност”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 224;

4. Карел Станек, „Желели бисмо да се упознамо с онима који нас најбоље разуме”, „Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 15;

5. Др. Мирољуб Васић, „Револуционарни омладински покрет у Југославији 1929-1941.”, Београд, 1977, стр. 516, 517;

6. „Годишњи извештај о раду соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26. март 1939. год”, „Око соколово“, Београд,  бр. 3 и 4, год. III, стр. 6;

7. „Нисмо изневерили тад и никада нећемо изневерити“, „Соколски живот“, „Око соколово“,Београд 1938, бр. 9; „Око соколово“, Вести, Београд 1938, бр. 8;

8. „СВИ СУ НАС ИЗДАЛИ, АЛИ МИ НИСМО ИЗДАЛИ СЕБЕ”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 245;

9. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 239;

10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 3;

11. „Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939,  бр. 9, стр. 5; „Словенска забава друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;

12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;

13. „Из живота нашег народа”, „Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 14;

14. „Од срца срцу”,„Братство”, Осијек, 15 марта 1939, бр. 3, стр. 43;

15. „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 5, стр. 45, 49;

16. „Око соколово”, Београд, 1940, бр. 2, стр. 36;

17. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;

18. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 5, 6;