Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски устанак!

Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски устанак!

  • У част затварања изложбе слика Биљане Ристић „Хероји Херцеговине“ која је претходних десет дана била изложена у галерији РТС-а у Београду синоћ је у организацији Удружења Невесињаца у Београду, одржана панел дискусија на тему „Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“.

20

Скуп историчара увек донесе нове погледе на догађаје. На панел дискусији говорници су причали о херцеговачком устанку из разних углова, али су у једном били сагласни, а то је да овај устанак по свим карактеристикама заслужује да се назове Трећим српским устанком.

07

Након песме „Востани Сербие“ у извођењу Љубе Манасијевића, испред  организатора Удружења Невесињаца у Београду, скуп је отворио Зоран Јањић, председник удружења.

08

– У условима када се овим питањима, чак ни поводом овако значајних јубилеја, не бави држава ни њене институције, када  и медији, који кроје слику о свему и свачему, па и о нашем народу, држави и историји, о њима ћуте, овај напор се може тумачити као покушај да се та и њој сличне теме не забораве, него да им се да мјесто које оне стварно заслужују. То може изгледати и као узалудан посао, али никад се не зна. Можда све ово што радимо буде “удар“ за “искру у камену“, један камен за градњу наше лијепе и стабилне куће. Оне какву су замишљали и јунаци који нас посматрају са овога зида – рекао је Јањић.

Потом се окупљенима обратио Томислав Шиповац, аутор романа Невесињска пушка.  Као кључну ствар око исхода самог устанка навео је књаза Николу који је у договору са Аустријом на рачун херцеговачке крви  створио црногорску државу.

14

– Књаз Никола није трпио супарнике и уз помоћ сплетки са Аустријом протерао је Љубибратића из Херцеговине, спречивши и већи број страних добровољаца да учествују у устанку. На исти начин ће уз помоћ Петра Вукотића, иако му је жена била његова синовица, доћи главе војводи Максиму Баћевићу, који се залагао за самосталну Херцеговину. прогонио је и Стојана Ковачевића, Јакшића, Тунгуза. Предао је Турцима највећег херцеговачког јунака – Петка Ковачевића. кога су Турци обесили у Мостару – рекао је између осталог Шиповац објашњавајући читаву генезу догађаја тога времена.

15

О устанку Невесињска пушка као континуитету српских устанака у 19. вијеку говорио је – Живомир Петрићевић који је поредио херцеговачки устанак са сличним приликама које су владале и у Србији и у Херцеговини и које су натерале Србе на коначан обрачун са Турцима.

16

О  револуционарним идејама у Срба у другој половини 19. вијека казивао је професор Драган Симеуновић.

Он се осврнуо и на лош, често потцењивачки однос Срба према својим великанима, па је Доситеја Обрадовића који је описменио Србију назвао највећим револуционаром свога доба.

– Није случајно што српски устанак долази само 15 година након француске револуције. Мада је српска револуција била сељачка она је у себи носила исту идеју. Недуго затим добили смо устав Димитрија Давидовића, најдемократскији устав  коме се није обрадовала ниједна велика сила, а који је тумачен као рад ђака Болоњске шуме.

Симеуновић се осврнуо и на читав низ личности који су из разноразних идеолошких разлога били запостављени или чији су лик и дело потцењени.

11

 

Последњи се окупљенима обратио професор Душан Берић .

– Може се, слободно рећи да у целој историји света нема примера да се мањи број људи борио дуже време под тежим околностима против већег броја непријатеља него што је био случај у овом устанку. Он има континуитет војних акција, јединство. Као такав, он је мајка свих устанака из доба Велике источне кризе и узор будућим устанцима.

10

Берић је истакао да су Херцеговци у оно време били непобедиви у герилском начину ратовања, па је устанак добио и космопoлитски значај. Наиме, велики број добровољаца из иностранства је долазио да се бори са Херцеговцима и скупља искуства ѕа будуће устанке.

Како то бива на историјским скуповима, дошло је и до полемике око руских интереса и њиховог (не) чињења око помоћи стварања српске државе.

На крају се окупљенима обратила она која је и читаву ову причу заденула, ауторка изложбе Биљана Ристић.

03

– Стварајући ликове на каменим плочама, тежња је била да покажем израз  лица и погледа сваког устаника и да покушам на свој начин да изразим шта је свако од њих носио у себи борећи се за најсветију српску ствар – слободу.

06

Биљана је за ову прилику одрецитовала стихове из своје збирке песама и тиме је стављена тачка на београдску изложбу.

10

Херцеговачки устаници настављају даље свој пут. Већ, 10. јула биће представљени на камену где је пушка и пукла. Невесињу!

Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Т. Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина