Херцеговци пјешке на поклоничко путовање под Острог

  • Близу 200 ходочасника из источне Херцеговине кренуло је пјешке на поклоничко путовање у манастир Острог гдје ће се поклонити моштима Светог Василија Острошког.

Srn2015-5-10_1635643_1
Стотињак Требињаца, међу којима и већи број средњошколаца, јуче и данас су се окупили испред Саборног храма, а након што су добили благослов кренули су пут Острога.
Отац Александар Илић истакао је да омладина већ годинама иде пјешке на ходочашће под Острог, наглашавајући да је сваке године присутан све већи број људи без обзира на узраст и старосну доб.
„Сви они желе да иду пјешке, али има и оних који иду бициклима и аутомобилима. Важно је да сви иду из истог разлога – да се поклоне светињи и светитељу и помоле драгом Богу, али и узму благослов Божији за себе, своју породицу и наш народ“, рекао је Илић.
Група од 55 невесињских младића и дјевојака пошла је на тродневно путовање преко Гацка, Голије и Никшића, а организовано су на овај пут кренули и грађани из осталих херцеговачких општина.
Сви ходочасници ће се у Острогу 11. маја поклонити моштима Светог Василија Острошког, гдје ће присуствовати вечерњој служби, након чега ће 12. маја у родном селу Светог Василија Острошког у Мркоњићима, код Требиња, присуствовати Светој литургији и прослави великог Чудотоворца.
Свети Василије рођен је у селу Мркоњићи у Поповом Пољу 1610. године, под крштеним именом Стојан, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.
Из села је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, гдје се замонашио и започео живот подвижника.
Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живио је у манастиру Тврдош. Када су Турци разорили Тврдош, тада се епископ Василије преселио у манастир Острог и ту је наставио подвижнички живот, гдје се упокојио 1671. године.
Мошти Светог Василија Острошког Чудотворца чувају се у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија.

Извор: СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар