Проналазак штампарске пресе 1455. године омогућио је масовно штампање књига и свог осталог материјала, а Немцу Јохану Гутембергу донео је светску славу.
Убрзо у многим земљама почеле су да се отварају штампарије које су довеле до бржег просвећивања народа него за време преписивачког периода.
У Босни и Херцеговини, у Доњој Сопотнци крај Горажда 1519. године отворена је прва штампарија, уз цркву задужбину Херцег Стјепана. Била је то штампарија Божидара Љубовића Горажданина који је док је још био у манастиру Милешеви послао двојицу калуђера да оду у Млетке и да тамо изуче штампарски занат и да му купе једну машину за штампање. Пошто је убрзо прешао у Горажде са собом је понео и штампарију у којој су штампане прве књиге у Босни и Херцеговини. Штампарија је била активна две године, а онда је престала с радом.
По престанку рада Горажданске штампарије у Босни и Херцеговини се чекало око 350 година да проради нова штампарија.
Османлијски окупатори увидели су значај штампаних књига и образовања становништва па нису дозвољавали да се штампарије отварају на окупираној територији. На све начине покушавали су да умртве животне токове како би себи олакшали владавину.
Срби су се сналазили на разне начине, па су своје радове и књиге штампали у Новом Саду, Земуну, Пешти и Бечу, а онда их доносили у Босну и Херцеговину.
Отварање једне савремене штампарије у Босни и Херцеговини десило се 1866. године. Било је то у складу са реформама Османлијског царства донетим 1865. године по којима је требало да се у свим вилајетима отворе штампарије за потребе управе у којима би се штампале службене новине са разним објавама, законима, наредбама, постављењима и другим важним стварима.
У новоотвореној сарајевској штампарији посао је дат земунском штампару Игњату Сопрону који је штампарство учио у Новом Саду, Пешти и Бече. Уговор је био склопљен на три године. Игњат је са собом донео колекцију ћириличних штампарских слова, а на турска слова чекало се неколико месеци да стигну из Истанбула. У штампарији су почеле да се штампају школске и друге књиге, а штампарија је служила као средство за ширење просвете и културе. Штампар Сопрони није смео ништа да штампа без знања и одобрења вилајетских власти под командом Топал Осман-паше.
Нешто пре овога датума било је покушаја отварања штампарија од стране фрањеваца али нису добили сагласност турских власти.
Кад је 1876. године Херцеговина издвојена из Босанског вилајета у засебну административну целину са седиштем у Мостару Херцеговачки вилајет је одмах добио потребне кадрове и једну малу штампарију.
Била је то „Тискара вилајета херцеговачког„ у којој је убзо почео да се штампа лист „Неретва„ који је био званични орган херцеговачког вилајета.
Био је то двојезични лист формата 44 x 29 сантиметара са упоредним текстом арабиком на турском језику и ћирилицом на српском језику. Лист је излазио једанпут недељно по цени од 50 пара.
У новопокренутом листу преводе са турског на српски језик радио је Јозеф Алкалај, који је детињство провео у Београду, а школовање и учење заната наставио код рођака рабинера Алкалаја у Темишвару.
У превођењу му је помагао учитељ мостарске Српске школе Ристо Алексијевић, родом из Баната.
Нада је била да ће се покретањем штампе унапредити просвета и образовање херцеговачког становништва. Задатак новина био је да подучавају и усмеравају народ у поданичким дужностима.
Лист је уређиван по угледу на лист „Босна„ са поделом материјала на три рубрике: „Вилајетске вијести„, Унутрашње вијести„ и „Иностране вијести„.
У „Неретви„су објављиване информације о персоналним променама у управи, наредбе, прописи и друга саопштења као и деманти истинитих вести о Херцеговачком устанку које су објављивали задарски „Народни лист„ и загребачка „Обзора„ наводећи да се реформама Високе порте стање у Херцеговине променило, све како би се одржао мир и поредак.
Лист „Неретва„ је штампан у 300 примерака. Последњи број је изашао 16. децембра 1876. године. Већ почетком следеће године чим је укинут Херцеговачки вилајет штампарија је враћена у Сарајево.
Идеја да се преко штампаних медија унапреди кутурно-просветне делатности на изолованом и неразвијеном подручју Херцеговине брзо је пропала.
Интерес турске власти ипак је била и остала само поданичка послушност и тотална зависност од носиоца власти.
Припремио: Миливоје Мишо Рупић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
