Лука Ћеловић Требињац – највећи је задужбинар Београдског универзитета и један од највећих српских добротвора. Његова даровница уздигла је Београдски универзитет међу три најбогатија универзитета у Европи између два свјетска рата. Комунисти су ову задужбину „претопили“ у општенародну имовину, а демократско-европејска Србија прокријумчалила преко фиктивне фирме на Кипру. Удружење Требињаца у Београду затражило је од Владе Србије да поништи ову пљачкашку приватизацију и заштити племенито патриотско завјештање овог Херцеговца који је сво имање уложио за могућност школовања даровитих, сиромашних, српских студента.
Лука Ћеловић Требињац био је један од најбогатијих трговаца у Србији у свом времену, доказани родољуб, скромни и радни човјек, који је много радио и још више штедио. Био је велики поштовалац Београда, са љубављу га је уљепшавао прекрасним здањима и цвијетним баштама. До данас је највећи добротвор Београдског универзитета.
Лука је рођен у Требињу, у насељу Придворци, у богатој и утицајној трговачкој породици, на дан Св. Луке. Још као дијете напустио је Херцеговину и кроз родбинске трговине учио занат.
У Београд је стигао са 10 година. Радом, умом и врлином постао је један од најбогатијих људи у Србији и човјек од високог повјерења Краљевске Владе. Цијели кварт Савамале био је скоро у његовом посједу. Саградио је својим новцем први уређени парк у Београду и плаћао баштована да се о њему свакодневно брине. Остала је легенда да никад више Београд није имао такве ружичњаке. Његова задужбина је и зграда хотела Бристол и зграда Београдске задруге.
Дар родном Требињу била су звона за новоизграђени Саборни храм и помоћ у новцу за основне школе. Оставши без порода сву имовину је одлучио даровати Београдском универзитету у оквиру кога је и основан Фонд Луке Ћеловића Требињца за помоћ науци и школству. До данас је највећи добротвор овог високог училишта.
Умро је у Београду 15. августа 1929.г. и сахрањен је у Алеји великана.
Мајка Луке Ћ.Т., Јованка Ћеловић, сахрањена је уз сина. Како пише на постаменту дошла је из Херцеговине у посјету синовима и у Београду је умрла.
Породица Ћеловић, као и све богате и утицајне породице, нагло се угасила, оставши без мушких потомака.
Но судбина је намијенила да њихово потомство буде доброчинство науци и просвјети српског народа.
У Ћеловића вили у средишту Требиња данас је Народна библиотека, а на Лукином раду и имању и данас Универзитет у Београду убира корист из благодарности.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
