Свечаном академијом и додјелом награде за научна достигнућа у области историографије, у Гацку су синоћ почели осамнаести „Ћоровићеви сусрети историчара“. Данас почиње и међународни научни скуп, коме присуствује више од педесет историчара.
Посебна вриједност сусрета у Гацку, јединственог окупљања историчара на српском говорном подручју, јесте то што једном годишње научни радници презентују теме актуелне за српску историју.
Све прате зборници научних радова, и као такви, остају за будуће генерације. Тема овогодишњег научног скупа је „Писци српске историје“. Ко је све писао о Србима кроз историју, и на који начин, наметнуло је актуелно вријеме.
Радимир Вучковић, предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ рекао је да су професори и људи од струке и науке предложили да се говори о писцима српске историје, посебно на почетку 21.вијека, али и раније.
Жири за додјелу награде „Владимир Ћоровић“, ове године одлучио је да за област историје, признање оде у руке академика Василија Крестића. Није могао да присуствује додјели, али се писаним путем обратио историчарима. Награду ће, накнадно, уручити представници Удружења Гачана у Београду.
Др Драга Мастиловић, предсједник Жирија „Ћоровићеве награде“ нагласио је да је једна од највећих појава у српској историји и култури 20. вијека, награда за животно дјело. Истовремено, у Билећи почињу сусрети писаца, а манифестацију у Гацку и Билећи, под заједничким називом „Ћоровићеви сусрети“, организују одбори Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, уз подршку локалних заједница и републичких институција.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
