Анђела Бјелогрлић оцењује и карту пића Фото Лична архива
Са пријатељима је радо размењивала фотографије онога што је јела и пила по ресторанима и кафићима, а онда је Анђела Бјелогрлић (27) новембра прошле године решила да оцене гастрономских ђаконија подели са већим бројем људи на друштвеним мрежама. За мање од пет месеци, профил „Белграде.фоод” на „Инстаграму” и „Фејсбуку” доживео је велику популарност. Ових дана Анђела вредно спрема сајт. Због преговора који су у току не открива детаље, али млада и вредна девојка каже да је добила позив да се њен виртуелни гастро-дневник прикључи једној страној компанији која спроводи сличан концепт оцењивања, и то за већи део Европе.
– По професији сам новинар, по опредељењу хедониста, и оно што сам радила са пријатељима, помислила сам, било би добро да проширим на веће друштво. Поставила сам базу на „Инстаграм” и наставила да „качим” утиске. Сликам телефоном, дајем оцену, од једне до пет звездица, и ништа не улепшавам. Напишем оно што мислим, уз основну информацију где се налази место и која је цена. Такође, листа коментара пратилаца је потпуно демократска – каже Анђела Бјелогрлић у разговору за наш лист.
Тестенине као једна од препорука
Убрзо после првих постављених садржаја почела су да стижу поруке у њен инбокс, са бројним питања. Писали су јој странци: Руси, Турци, Грци, случајни посетиоци, али и стални гости Београда, спортисти, пословни људи… Најчешће питају где могу да пробају одређено јело, где може да се једе вегетаријанска, храна без глутена…
Одлуку где ће да дегустира и да оцењује део менија доноси спонтано. Најчешће на основу усмених препорука. Или, ако у више наврата чује да је на неком месту најбоља пица, оде тамо и проба.
У ажурирање профила помогли су јој пријатељи, једна другарица је урадила лого, друга дизајнирала сајт, трећа је саборац-дегустатор. А сајт ће за који дан заживети са основном идејом да одговори на питања: „Знам шта јести али не знам где?” и „Знам где јести али не знам шта?”
Седмично проба и оцени четири до пет јела, пића, посластица. Не најављује се угоститељима него попут било ког госта уђе у локал и наручи; оно што јој се тог дана једе и пије или замоли за препоруку.
Питамо шта јој се до сада највише допало, а шта није желела ни да оцени?
– Срећна је околност то што све волим да једем. Ако ми се у неком ресторану не допадне одређена врста јела не либим се да поново дођем. Тада наручим нешто друго. Скоро сам морала да вратим ћевапе, иако ми је било непријатно али ћу сигурно отићи у ту реномирану кафану. Дајем шансу – каже, уз осмех, наша саговорника.
Наравно, намеће нам се и питање: да ли су јој угоститељи нудили новац да напише коју лепу реч и закључи високу оцену?
– Јављали су ми се са понудом да они све припреме, а ја да ништа не платим. Када сам рекла да може, али да ћу да напишем само оно што мислим, више ме нису контактирали. Да би све било аутентично, фотографишем телефоном иако имам професионални фотоапарат и обожавам фотографију. Желим да фотографија што реалније прикаже порцију, без икаквог улепшавања – појашњава критичарка.
Признаје да су јој импоновале похвале које је добила од утицајних блогера за свој концепт. Да није сујетна доказује то што је дозволила да се под истим брендом покрену профили за Нови Сад и Бањалуку.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
