• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи
Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве
Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
УРУЧЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИЗВОР“ ЗА НАЈЉЕПШУ ПРИЧУ И ПЈЕСМУ О ЗАВИЧАЈУ
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Владо Андрић – адвокат који је бранио српску интелигенцију на Велеиздајничком процесу
НА ВРИЈЕМЕ РЕЗЕРВИШИТЕ СВОЈЕ МЈЕСТО: Почела продаја карата за 11. Гатачко сијело (БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАР 2023. ГОДИНЕ)
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ТРЕБИЊАЦА: Предсједнику Жарку Ј. Ратковићу повјерен нови мандат, формирана секција младих
СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ У КРИПТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: С Косовом се Србин рађа!
ЉИЉАНА ЂОГО: Новокрштени Сечањ се изборио да се Свети Сава достојно прослави
ЉУДЕВИТ ВУЛИЧЕВИЋ ИЗ ЦАВТАТА: „Српски сине, чувај свој матерински језик и биће слободе…“

МИЛЕНКО ЈАХУРА ОТКРИВА: Старац Васо Витковић из Љубушког први старац Вукашин!

Posted On 03. 10. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 1
Tag: milenko-jahura-otkriva-starac-vaso-vitkovic-iz-ljubuskog-prvi-starac-vukasin
  • 17. јула одведена је и друга партија Срба у којој су били: Ристо Малешевић, Јово Јелић и Љубица Јелић, сви из Љубушког и Василије Витковић, стар 95 година, Ристо Витковић, оба из Љубушког. Они су убијени у шуми Гај, према Витаљини, три километра јужно од Љубушког. Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник , док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је нато одговорио: „Ради синко свој посао“*

Остаци цркве у Љубушком

Овим текстом желим да допринесем расветљавању околности једног код нас често помињаног догађаја – мучења Светог старца Вукашина у логору Јасеновац од стране усташког кољача Жиле Фригановића и чувеног старчевог одговора злочинцу : „Ради, ти дијете свој посао!“

Прича о овом догађају дошла је у јавност, преко логорског лекара- неуропсихијатра др Неде Зеца из Мостара, коме је догађај испричао кољач Жиле Фригановић. Он је био нервно растојен , после одговоре кога је старац изрекао док га је кољач черечио. Све дешавало приликом усташког такмичења у клању логораша.

Због тога растројства Фригановић тражио је лекарску помоћ од доктора Зеца. Зецу је испричао да се старац звао Вукашин, да је био из села Клепаца код Чапљине и да је одатле одведен у Јасеновац „са неких шумских радова“. Сам догађај се најчешће ставља у период од 1943/44, године а никада у 1941. годину.

КО ЈЕ БИО СТАРАЦ ВУКАШИН?

Ова прича је имала велики одјек широм наших простора, па тако и у долини Неретве у којој се налази од многострадално српско село Клепци, поред многострадлних Пребиловаца, Лознице, Тасовчића, Габеле, Чапљине… Многе је интересовало ко је био тај старац Вукашин, које му је презимена и ко је његов најближи у завичају, али на то није било поузданог одговора.

Свети старац Вукашин није живео у Клепцима 1941. Велико је питање да ли је ико у историји Клепаца било када имао то име јер се такав податак не може пронаћи. У Клепцима нема шума, нити је могло бити некавих шумских радова са којих је би могао бити одведен у Јасеновац.

Прича да је „ Вукашин“ неко од Мандрапа са другим личним именом, досељених у Сарајево из Клепаца има смисла. Мандрапа је било у Сарајеву крајем 19. и у 20. вијеку.

Нема их попису сарајевских српских породица објављеном у Шематизму Митрополије дабро-босанске за 1882. У Календару СПКД “Просвјета“ из Сарајева, за 1941. годину има један текст Ђорђе Мандрапе из Сарајева, из кога се може закључити да јеЂорђо рођен најкасније у последњој деценији 19. века, јер је био био у аустријској војсци 1916. године . Међу сарајевским Мандрапама нико до сада није документовао ни једног Вукашина. На слично име је указивао покојни Жарко Видовић као: „Вуксан“ или „Вук“? Ово би се могло разјаснити у евентуално сачувањим матичним и другим књигама Старе православне цркве у Сарајеву, поменицима, старом гробљу. ..Не зна се да ли је то ико до сада то истраживао? Бојим се да није.

Записник Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, Љубушки 4.9. 1946.

У Поменику Срба из Доње Херцеговине страдалих у геноциду НДХ, Српског националног друштва Пребиловци, налази се и име Спасоја (Јовиног) Мандрапе, рођеног 1898, године у Клепцима, страдалог у хрватском логору Јасеновац 1944. године. Он је живео ван Клепаца и реално, може он бити мученик „Старац Вукашин“ . Међутим, година рођења и смрти могу бити другачији, односно да је мученик био и нешто старији и да је страдао раније.

С обзиром да на толики обим истребљења комплетних породица и читавих српских генерација, те вишедеценијску одвојеност сарајевских Мандрапа од својих рођака у Клепцима не би чудило да и је и само име овог мученика уписано другачије од стварног.

Податке је давао неко у Клепцима, много година после рата, ко га није могао лично познавати. Зато овакве појединачне нејасноће и непрецизности нису нешто неуобичајено.

У новије време неки од сродника сарајевских Мандрапа из околине Чапљине тврде да је мученику било име Стојан. Мислим да се озбиљним радом врло брзо може утврдити истина

Нажалост, приликом изношења у јавност, писања чланака и књига, снимања емисија и филмова о Светом Вукашину се поступало олако, без разговора са озбиљним људима на терену Чапљине односно Клепаца, Пребиловаца и Тасовчића или Сарајева У поступку канонизације нису проверавани подаци о овом светитељу. А да јесу могло се одавно написати написати потпуније житије.

Звоно цркве у Љубушком

Било би логично и много боље да се одговорни у Цркви у оваквим стварима обраћају појединцима и удружењима посвећеним истини о српском страдању. Како тога нема, неке непознанице око овог су покушали да искористе у католичкој цркви и појединим у хрватским медијима покушавајући да да оспоре мученика Вукашина и његово мучеништво.

У том смислу нешто је писао мостарски бискуп Ратко Перић на бискупијском сајту, а на хрватским медијима има и злурадости на ову тему и навода да се ради о „измишљеном лику (Хрватски тједник, 13.8. 2015).

МАТИЈА: ДА ЛИ ЈЕ ПОРЕМЕЋЕНИ ЏЕЛАТ ДОБРО ЗАПАМТИО ИМЕ И ДА ЛИ ЈЕ ОНО ДОБРО УПИСАНО?

Матија Бећковић у „Печату“ од 12.5.2015, поводом ове теме каж да је „света реч, а не човек“, наводећи: „ Наjпре сам помислио да Вукашин, можда, и ниjе био из Клепаца и да се ниjе тако ни звао. Могуће да се звао Вукашин из Клепаца, а да ниjе ни Вукашин, ни из Клепаца.

Др Зец записао jе оно име коjе му jе поремећени џелат казао или како jе запамтио да му jе казао. А то jе поуздано jедино ако jе jедан тачно запамтио, а други тачно записао. Али, могуће омашке небитне су и не тичу се суштине. Могао jе то бити Крсто из Вукосаваца, Рашко из Тепаца, Вуксан из Сланаца, Вукман из Карловаца. И сви су они могли бити – Вукашин из Клепаца.“ Овоме је могао додати и да није морао страдати у самом Јасеновцу, већ на неком другом месту.

РИЈЕЧИ ИЗГОВОРЕНЕ ДАН УОЧИ ВИДОВДАНА 1941. ГОДИНЕ ПОРЕД ЈАМЕ ЧЕВЕЉУША

Да се у претходним деценијама, поводом овог случаја поступало мало озбиљније и систематичније могло се одавно саопштити нешто јако важно за овај случај. Речи Светог Вукашина изговорене су раније него што прозизлази из исповести усташког кољача Жиле Фригановића др Неди Зецу у логору Јасеновац. Оне су прво изговорене, можда, 27 .јуна 1941, уочи Видовдана, поред јаме Чевељуша ( ближа локација, шума Гај, насеље Витаљина, Храшљани, око 3 км југо-источно од Љубушког , у Херцеговини).

 

Изговорио их је Србин из Љубушког, мученик Васо Витковић. Васо је личност о коме се знају неки битни подаци. Био је председник српске православне црквено-школске општине Љубушки двадесетих година прошлог века, а можда и касније?***

У државном попису жртава рата, из 1964, за место Љубушки уписано његово и презиме два пута уписано, већина познатих српских жртава није уопште уписана јер их није имао ко ни пријавити.
Једном пише да је да је рођен 1842, а други пут 1848, године што је вероватније?! Дакле угледан и побожан православни Србин и угледан грађанин Љубушког.

У свим је списковима познатих српских жртава града Љубушког, страдалих у геноциду НДХ 1941, као скраћено Васо или као пуно име Василије Витковић У списку жртава је и Ристо Витковић, који је са њим заједно пострадао.Не зна се у ком су степену сродства били.

Ристов син Радослав Витковић страдао је систему хрватских логора Госпић- Јадовно- Паг. Уписани су сва тројица у Поменик Срба Доње Херцеговине страдалих у Другом светском рату, кога је саставио потписник ових редова, а који је Поменик преписан на зидове Храма Васкрсења у Пребиловцима.

ЗАПИСНИК ЗЕМАЉСКЕ КОМИСИЈЕ ПОУЗДАН ДОКАЗ

Његово страдање и речи упућене џелату се налазе у званичном државном документу: Записнику састављеног пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, на дан 4.9.1946, у Љубушком, о саслушању сведока Јакић Мустафе, Загић Омера, Бећировић Салке и Ћук Видосаве, сви из Љубушког, пред Ђуром Боснићем, Делегатом Земаљске комисије и члановима Халидом Месиховићем, Јозом Колаком и Марком Лукендом.

Записнчар је била Радојка Плавшић. Део њихове изјаве наведен је курзивом испод наслова и поднаслова текста. То је управо та“ најважнија српска реч!

И ПОЛИТИКА ЈЕ ПИСАЛА О МУЧЕНИКУ ВАСУ

Ово је чак било објаљено и у београдском дневном листу „Политика“ од 30.марта 1991, као 12. наставак фељтона др Саве Скоке:“ Покољи Херцеговачких Срба 1941. године.“ И опет то нико није довео у везу са старцем Вукашином!? А мора се повезати, макар због те реченице:“ „Ради синко свој посао!“

Дакле, на основу наведеног, може се поздано закључити да је Василије- Васо Витковић из Љубушког, стар око 93 године, невино, мученички пострадао у љето 1941, у геноциду Независне Државе Хрватске над српским народом у Витаљини, МЗ Храшљани, општина Љубушки, да му му је је при мучењу ножем сечена брада и драна кожа са лица и да је присиљаван, од стране злочинаца- усташа, да каже: „ Живио поглавник “ и да је на то одговорио кољачима „Ради синко свој посао!“

Споменица Епархије херцеговацко – захумске (1928. година Мостар)

СВЕТИ ВАСО И СВЕТИ ВУКАШИН РАЗЛИЧИТЕ ЛИЧНОСТИ

Вероватно се ова прича после 1941, раширила токо рата међу српским народом, а и међу логорашима и међу усташким злочинцима у логору Јасеновац.
Верујем да су Свети Васо Витковић и Свети Вукашин различите личности. Могуће да је Вукашин био већ од некога чуо да је неко већ изговорио приликом мучења и клања џелату –Ради синко (или дијете) свој посао(?), али више верујем да му се, независно од претходног догађаја у Љубушком , наметнуо истоветан одговор.

То је очекивана реченица верујућег, смиреног православног Србина, који види своју неизбежну мученичку кончину и скори излазак пред праведног Господа.
Озбиљни људи су тврдили и тврде да је мученик Вукашин (како га је назвао џелат, или како је џелата разумио Недо Зец?) из српског рода Мандрапа из Клепаца, а који је живео у Сарајеву и ја верујем да је тако.
Мислим да наша црква треба да у свој календар упише мученика Васу Љубушког, тако да буде Свети мученик Васо и мученик Вукашин и да се прослављају истог датума.

Очекујем да Митрополија дабро- босанска да подршку за озбиљно истраживање живота и судбине сарајевске породице Мандрапа, а ја лично молим да у том истраживању учествујем.
Слава Богу на свему!

АУТОР: Миленко Јахура
7.9. 2017.

___________________________________________________________________________

*
** Записник је прављен очитим и логичним хронолошким редом злочина на Србима у Љубушком. Јул је био месец привременог прекида злочина поводом познатог прогласа хрватског подмаршала Лаксе. У јуну је врхунац злочина био уочи самог Видовдана, а у неким другим изворима злочин у Витаљини је право био 27. јуна, 1941.
***Споменица Епархије херцеговачко-захумске, Мостар, 1928.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • Да ли ће Пребиловци икада живети у миру: Зашто је нападнут Миленко Јахура?
    Да ли ће Пребиловци икада живети у миру: Зашто је нападнут Миленко Јахура?
  • Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не спава!
    Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не спава!
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: Пребиловци могу да опстану само под заштитом Унеска!
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: Пребиловци могу да опстану само под заштитом Унеска!
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: Заборављене жртве ендехазије!
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: Заборављене жртве ендехазије!
  • ОСЛО, 1. АПРИЛ 2017: Миленко Јахура отвара изложбу "Пребиловци" у Норвешкој
    ОСЛО, 1. АПРИЛ 2017: Миленко Јахура отвара изложбу "Пребиловци" у Норвешкој
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: Рат против српских жртава и култ усташа као мученика у Херцеговини
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: Рат против српских жртава и култ усташа као мученика у Херцеговини
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА У ЕМИСИЈИ "СРПСКИ СВИЈЕТ": Међугорје опасано јамама у које су бацани Срби и пуштана канализација
    МИЛЕНКО ЈАХУРА У ЕМИСИЈИ "СРПСКИ СВИЈЕТ": Међугорје опасано јамама у које су бацани Срби и пуштана канализација
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ (2)
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ (2)
  • МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ (3)
    МИЛЕНКО ЈАХУРА: 80 година од страдања Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ (3)
О аутору
  • google-share
Previous Story

98. ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ У МОСТАРУ (10.-16. октобар 2017. године): Пјесник Перо Зубац овогодишњи лауреат

Next Story

ТРИ СРБИНА ИЗ СТОЦА: Мухамед, Мустафа и Махмуд

One Comment

  1. René Grémaux 9. јуна 2021. at 22:58 Reply

    Погледајте молим вас:

    Коњхоџић, Махмуд (Љубушки 1905-Загреб 1979), ‘У херцеговачком устанку једну чету водила је једна Холанђанка – Сећања старог усташа чика Васе Витковића’ (испод слике: Четник г.Василије А.Витковћ), Политика (Београд), год. 28, бр. 8.341, 31-07-1931, стр. 5.

    Поздрав из Холандије,

    Рене Гремо

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи

Posted On 04. 02. 2023.

Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве

Posted On 04. 02. 2023.

Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)

Posted On 03. 02. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 04. 02. 2023.

[…] APEL: ZAŠTITIMO...

Posted On 03. 02. 2023.

А мој Лакета лако ми је за пог...

Posted On 01. 02. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...