ДИВЈЕЈЕВО – ПРЕГРШТ РАЈА СВЕТОГ СЕРАФИМА

  • Данас о свему морам ћутати, само о једном морам говорити и писати, о Светој Русији и њеном украсу из саровске тишине… Данас је слава Светог Серафима Саровског, данас се широм руских земаља славило, а у Дивјејеву се све дивило чуду васкрслих храмова које је благословио Свети Серафим.

Хиљаду дана молитве на стијени Светог Серафима

Благослов и дар да ходочастим светом Дивјејеву и кивоту Светог Серафима имао сам прошле године. Ова посјета Светој Русији била је, без претјеривања, величанствена, чудесна као сновиђење, света као оздрављење. Ево, малог присјећања на тај даровни дан, а у славу Светог Серафима кога данас прослављамо и коме кличемо са цијелом Русијом и нама најближим руским народом.

Слава теби свети оче Серафиме који нам разгрну сметове гријехова својим молитвеним преклонима и шапатом усана, теби који нам показа да је Бог ближи од наше десне руке, теби који нам остави неугасиве светиње које ће и Судњег дана славити Господа и вјеру чисту исповједати на руском, српском и ангелском језику.

У оквиру учешћа на Петом Ирининском форуму у Москви и Словенском форуму у Нижњем Новгороду, конференцијама о словенској узајамности, те изучавању нашег поријекла, прошлости, садашњости и будућности, као члан Свесрпског Словенског Покрета добио сам прилику да један дан боравим у једном од најсветијих руских манастира, четвртом посједу под непосредном заштитом Пресвете Богородице.

Наиме, први посјед Пресвете Богородице је Света Грузија, други Света Гора Атонска, трећи Кијево-Печерска лавра, а четврти Дивјејевски манастир Светог Серафима. То није одредила Црква нити светац, већ сам Господ и Пресвета Мати Његова. Прича о тим покровитељствима је дуга и чудесна, но свака од њих је дубоко утемељена у истини, доказима и чудима.

Мотика и обућа Светог Серафима

Из Нижњег Новгорода кренули смо рано ујутро, одмах послије доручка око 9 часова. Путовали смо туристичким аутобусом уз пратњу дивног водича и учесника конференције, Софије Андрејевне. Очекивао нас је вишесатни пут са повременим одморима, но дан је био лијеп, прохладан и испуњен благодатним трепетом.

Свети Серафим је призивао и чекао у свом рајском врту драге госте из словенских земаља.

Послије дугог путовања, са пар пријатних одмора, долазимо у Дивјејеву. То је градић доста скроман и сав саздан око манастира и његове молитве. У вријеме комунистичког богоборства манастир је био похаран, његово монаштво расељено и протјерано, а светиње претворене у индустријске заводе и земљорадничке задруге суморног совјетског типа. Народ је по читав дан радио за чинију каше, а светиња је била претворена у спаваоне и магацине кромпира и репе.

Пошто је дан био кратак, требало је вријеме искористити и достојно се свему поклонити. Кроз манастирску капију улазимо у ходочаснички одјел манастира, први у низу посједа кроз који свако мора проћи. Дан је сув, без падавина, небо оловно сиво, а руска зима стеже образе и дланове. Само срце гори од љубави и пјева, пјева…

Испред Троицког сабора у коме почива тијело Светог Серафима

Пошто је наша посјета била најављена, као долазак почасне делегације словенске браће, имали смо предност да без чекања приступимо светињама, а најприје моштима Светог Серафима у Троицком сабору. Наиме, манастир се састоји од три велелепна храма, једне раскошне и високе капије са звоником, неколико мањих цркава, болницом, ходочасничким пријемом, монашким конацима и осталим пратећим објектима. Но све то је савршено уређено, украшено и тишином заогрнуто.

Мноштво народа чекало је да се поклони свецу, а ми смо у колони спроведени до кивота. Нико није ни криво погледао а камоли роптао на наш пропуст без чекања. Руски народ је велики корпус достојанства и познања гостољубља и свакога реда.

Приступивши покрову испод кога је било нетрулежно тијело Светог Серафима сви смо радосно падали на кољена и молитвено цјеливали руб његових одежди. Шапутали смо молитве и помињали своје и себе. Захвалих се свецу на призиву и гостопримству и заврших искањем – Свети Серафиме не заборави Свету Србију!

Послије поклоњења свецу, обишли смо и остале храмове, имали историјски час о самом манастиру и његовим светињама и најважнијим догађајима из његове историје.

Оно што је најважније, у овом манастиру је Свети Цар Николај Други Романов сазнао из писма Светог Серафима да ће му Господ даровати сина, насљедника Престола, али и да ће Царска Русија бити разрушена. Свети Серафим је Цару и Царици објавио да ако желе да спасу себе и своју породицу мораће напустити Русију, а ако желе да спасу руски народ и оставе залог за обнову Руске Царевине мораће пострадати за њено спасење. Свети Цар је у Дивјејеву био обрадован навјештењем рођења сина, али и суочен са избором да ће тог сина морати жртвовати за спасење Свете Русије.

Други, Преображенски сабор, Дивјејевског манастира

Други најважнији дио нашег боравка у манастиру био је пролазак Светом Канавком.

Шта је то канавка, питали смо се!

Са руског, буквално преведено, то је каналић.

Наиме, Светом Серафиму се јавила Пресвета Богородица а он Ју је гледао више пута како пролази том стазом. Пресвета му је објавила да се ту ископа канал који ће бити заштита манастирске земље под Њеном управом. Баш том стазом куда је ходила Пресвета Богородица монахиње су по упутствима и благослову Светог Серафима ископале канал дубок око 3 метра, а широк око 70 цм, а који опасује чеони дио манастира.

По објави Пресвете, у задњим временима, када цио свијет буде поробљен од антихриста, са Неба ће се у овај ров спустити живи огањ заштите, и никад антихрист и његова војска неће моћи проћи туда.

Зато ће Дивјејевски манастир остати неосвојиво парче земље на коме ће се служити посљедња православна Литургија пред Судњи дан.

Сви ходочасници пролазе овом стазом, а заправо ратном траншејом, читајући молитву Богородице Дјево. Тиме сви прилажу духовно оружје, невидљиву муницију, за наступајућу борбу са противником истине.

Предање вели, да ко прође овом стазом у молитви, као да је ходочастио Јерусалиму, Кијеву и Светој Гори заједно, те он бива под вјечном заштитом Пресвете Матере. Послије свега остало ми је још толико времена да посјетим љековите изворе Светог Серафима.
Наиме, правило је да се у те изворе погружава као при крштењу. Вода је јако хладна, темепературе само 4 степена, а потребно се погрузити три пута у три извора.

Послије девет погружења на изворима Светог Серафима

За погружење се пријавио један Бјелорус и ја.

Уз пратњу младог руског богослова, будућег свештеника, драгог брата Вјачеслава, кренули смо према светом источнику Светог Серафима. Над сваким извором подигнуте су руске бање, дрвене кућице са степеницама у воду. Одвојене су мушке од женских и све је организовано по строгим правилима. Ту се вјерник скида до гола и улази у ледени извор, крсти се и погружава тако да му глава буде испод нивоа ледене воде, потом израња, крсти се, и тако три пута.

Први пут је увијек најтежи, али знак крста све олакшава и осмисли. Послије душа иште још жртве, а у леденој води тијело покрене крвоток тако снажно да сва кожа гори од врелине. Заправо, то и јесте смисао овог температурног шока, пробудити енергију и имунитет успаваног бића, а да би се само борило… Јер живот је прије свега борба. И као што рече једна Рускиња, овдје се најбоље види, да у леду спава огањ. Као што у гријеху пребива огањ покајања и васкрсења. Заиста је тако.

Послије девет погружења, заједно са братом Александром из Минска, осјећао сам се као поново крштен. Наш молитвеник, богослов и брат Вјачеслав дочекао нас је раширених руку честитајући нам подвиг жртве. Мене је загрлио говорећи ускликом – Христос Васкрсе, Горане, радости моја! У његовим ријечима чуо сам милост и љубав Светог Серафима. Ах, Света Русијо, утјехо свих болова!

Напољу је већ био мрак, у аутобусу су сви чекали нас двојицу. Трчећи свратио сам у прву манастирску лавку и затражио икону Светог Серафина. Погружен у свете изворе, са ликом свеца на икони, окружен љубаљу словенске браће, растајао сам се од љубави Светог Дивјејева.

Слава теби Свети Серафиме, који нам показујеш пут смисла ка Господњим изворима живота!

ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар