• Миливоје Мишо Рупић, секретар Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду је годинама повезивао Требиње и Чукарицу, завичај и град, прошлост и садашњост, враћајући смисао култури као јавној одговорности. Зато награда „Матија Бан“, највише признање Градске општине Чукарица, која му је ове године, међу пет кандидата, једногласно додијељена, није само лична почаст, већ потврда једног дуготрајног и тихог служења култури.

Свечаном академијом у Културном центру „Чукарица“, поводом Дана општине, Чукарица је крајем децембра 2025. године на достојан и свечан начин обиљежила више од једног вијека свог институционалног трајања. Тај догађај, међутим, није био само подсјећање на историјски датум – 30. децембар 1911. године – већ и прилика да се јавно истакну појединци чији је рад трајно уткан у културно и духовно ткиво ове београдске општине.

Најсвечанији тренутак академије била је додјела награде „Матија Бан“, највишег признања Градске општине Чукарица. Овогодишњи лауреат, Миливоје Мишо Рупић, изабран је једногласно међу пет предложених кандидата, чиме је јасно потврђен његов изузетан и дуготрајан допринос култури, документаристици и очувању историјског памћења.

Фотографија преузета са званичног сајта ГО Чукарица

Образложење одлуке прочитала је предсједница Скупштине Градске општине Чукарица Лидија Јовановић, истичући да је ријеч о личности чији рад деценијама превазилази уобичајене оквире културног ангажмана и постаје дио колективног идентитета Чукарице. Награду је лауреату уручио предсједник општине Никола Аритоновић, нагласивши да оваква признања представљају мјеру зрелости једне заједнице и њеног односа према властитим вриједностима.

Чукарица као животни и стваралачки простор

Миливоје Рупић већ више од педесет година живи и ствара на Чукарици. Иако је свој професионални радни вијек провео у Народној банци Југославије и Народној банци Србије, његово истинско животно опредјељење одувијек је било усмјерено ка култури, писаној ријечи и документовању прошлости. Тај рад није настајао из институционалне обавезе, већ из унутрашње потребе да се сачувају трагови времена и људи.

Члан Клуба писаца Чукарица, аутор шест књига и добитник више награда на литерарним конкурсима, Рупић је књижевност схватао као простор памћења, а не као пуки естетски израз. Његови текстови, сценарији и приређени програми увијек су били усмјерени ка томе да култура буде приступачна, разумљива и дубоко укоријењена у локални контекст.

Удружење Требињаца – завичај као трајна обавеза

Посебно мјесто у укупном дјеловању Миливоја Мишa Рупића заузима његова улога секретара Удружења Требињаца у Београду. Кроз тај рад, он је досљедно повезивао херцеговачки завичајни корпус са културним животом Београда и Чукарице, градећи мостове између поријекла и садашњости.

Под његовим учешћем и утицајем, Удружење Требињаца није било тек мјесто окупљања, већ активан културни чинилац – простор у којем су се чували обичаји, памћење и духовна вертикала источне Херцеговине. Управо та завичајна компонента дала је посебну дубину Рупићевом документаристичком и изложбеном раду, нарочито у пројектима посвећеним манастирима, црквама и културном насљеђу Требиња и његове околине.

Фотографија преузета са званичног сајта ГО Чукарица

Документаристика као отпор забораву

Један од најзначајнијих сегмената Рупићевог рада јесте документаристика – како кроз писану ријеч, тако и кроз фотографију. Са једанаест самосталних и бројним групним изложбама, он је визуелно и текстуално забиљежио оно што често остаје изван фокуса јавности: старе занате, свакодневицу, духовне споменике и људе који чине невидљиву основу једне заједнице.

За изложбе реализоване у оквиру манифестације „Дани европске баштине“ добио је двије захвалнице Града Београда, док су му Галерија ’73 и Културни центар Чукарица 2022. године одали посебно признање за дугогодишњу сарадњу и допринос развоју културних институција.

Матија Бан – повратак родоначелника Бановог брда

Посебно поглавље у културној биографији Миливоја Рупића представља његово вишегодишње настојање да се лик и дјело Матије Бана, родоначелника данашњег Бановог брда, отргну од заборава. Као иницијатор подизања споменика и предсједник Одбора за његову изградњу, Рупић је одиграо кључну улогу у томе да Матија Бан поново добије своје мјесто међу Чукаричанима.

Споменик који данас стоји испред зграде општине није само обиљежје једне личности, већ симбол повратка историјске свијести и поштовања културног континуитета.

Ријеч лауреата 

У обраћању након уручења награде, Миливоје Мишо Рупић говорио је мирно и ненаметљиво, у духу свог цјелокупног рада.

Фотографија преузета са званичног сајта ГО Чукарица

– Бити захвалан значи признати љепоту онога што вам се дешава. Захвалност је за вјечно трајање, а заборав је нешто најопасније – поручио је лауреат, додајући да га награда „Матија Бан“ обавезује да и даље настави рад у корист грађана Чукарице и културе уопште.

Награда као мјера заједнице

Додјелом награде „Матија Бан“ Миливоју Мишу Рупићу, Чукарица је показала да зна да препозна тихе, истрајне и одговорне културне посленике. То није награда за тренутак, већ признање за деценије рада у којима су култура, завичај и памћење били изнад сваког личног интереса.

У времену у којем се много тога брзо заборавља, дјело Миливоја Рупића остаје као доказ да истинска култура настаје споро, траје дуго и има снагу да једну заједницу учини свјесном саме себе.

Т. Ћоровић
Извор: ГО Чукарица