Причала причају је нова књига кратих прича угледног професора филозофије Јова Радоша. Аутор је за мото књиге, поред сентенце Јевта Дедијера, истакао и Његошево мишљење о природи и функцији прозног израза: Причање је души посластица, што не само да одређује значај усменог „беседништва“, односно „беседе“, већ и у највећој мери осликава и Радошево „певање и мишљење“. Дакле, поред вишедеценијског истраживања и систематизовања филозофских феномена и појмова, Јово Радош је писао песме и прозу. Објавио је три књиге песама и велики број прозних текстова у књижевним часописима које је сабрао у књигу коју представљамо.

Књига прозе Причала причају садржи двадесетак кратких записа у којима се препознају главна обележја српске прозе Вуковог проседеа: регионалност, патријархални миље,анегдота,фантастика,народски израз. Радошева проза рефлектује специфичности прозних текстова, не само усменог карактера, већ и уметничке прозе – Глишић, Кочић, Ћопић. Иако је ауторова основна вокација првенствено усмерена на научни дискурс, Радошеви уметнички текстови одражавају чисте патријахалне вредности, језичку свежину, благородан хумор, сједињење природе и човека.

Сугестивност и убедљивост прозног текста уочљива је на свим нивоима језика, како у погледу лексике и морфологије, тако и на нивоу синтаксе и ортографије. Све приче писане су у првом лицу, са наглашеним дијалекатским обележјима херцеговачких досељеника у Војводини (Славко Гордић), као и целисходним и живим дијалошким партијама, сведеним описима и колоритним ликовима. Стога вам и ову књигу, као особиту посластицу душе, најсвесрдније препоручујемо за читање.

Издавач: „Каирос“, Сремски Карловци, 2020.

извод из рецензије
проф. др Војо Ковачевић