• Недавно је у издању Института за српску културу у Никшићу објављена књига песама Јова Радоша под насловом Певање у себи – Изабране и нове песме. Њени рецензенти су: проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Будимир Алексић и др Радисав Маројевић.

Јово Радош је, иначе, универзитетски професор у пензији, који се бави философским, књижевним,  спортским и културним радом. Одговарајуће прилоге и текстове из ових области објављивао је у преко тридесет листова и часописа. Аутор је двадесет и пет књига и преко сто научних и стручних радова.

У свом изводу из рецензије, Славко Гордић каже следеће:   

„Поетска књига Јова Радоша (1949) Певање у себи садржи одабир песама из његове претходне збирке Плакавац (2003), као и стихове који су писани последњих година и објављивани у нашим познатим часописима –  Летопис Матице српске, Нова зора, Поља, Траг, Луча, Сунчаник, као и на порталу Слободна Херцеговина. Реч је о поезији шароликих инспиративно- тематских и жанровско-поетичких усмерења – од ратних и родољубивих мотива и махом елегичне евокације двају завичаја, херцеговачког и војвођанског, до антиутопијског предосећања будућности, уз философски и богословски утемељену наду и вољу за смислом.

Његова поезија носи у себи снажне рефлексије на вечне човекове теме, са јаким и свежим метафорама и узбудљивим алегоријским сликама и порукама. Посебно плени експресивност песничког исказа, која представља и спој и контрапункт архаичног и модерног песничког казивања. Гномска формула усменог наслеђа, дучићевски доживљај природе у минијатурним песмама-симболима,  социјална сатира Љубомира Симовића и борба са демонским  привиђењима Новице Тадића – то су само нека од важнијих поетских сродстава и суседстава Радошевог поетског света  и говора. Његове поједине песме су већ раније добиле своју књижевно-критичку потврду и афирмацију (уврштеност у антологије и збирке престижних песничких окупљања).

Дакле, реч је о зрелом и искусном песнику, познатом у књижевном и ширем друштвеном миљеу“.

Т. Ћоровић