Јово Радош, универзитетски професор филозофије, предавао је многе предмете из хуманистичких наука на више високообразовних установа: у Сомбору, Суботици, Новом Саду и Источном Сарајеву. Његов научни и друштвено-политички ангажман посебно долази до изражаја у другој половини XX века, када српски народ трпи најтеже дезинтеграционе процесе, када се растаче његово национално биће, мењају државотворне границе, култура и традиција.

Иако је по основној вокацији филозоф, написао је и многе књиге из поезије и прозе. Целокупно његово стваралаштво тематски је везано за суштину српског националног духа, рефлектованог у усменој и писаној традицији. Аутентичност у изразу и креативност при обликовању разнородних садржаја испољава се у научној студији Презимена Срба у Херцеговини, Архив Војводине, 2024. Књига представља озбиљан допринос науци и култури Херцеговине, осветљавању српских области и регија, генеалошких корена и разгранатости породичних стабала.

Критички загледан у дубоку прошлост утврђује, са више аспеката, истине о пореклу, животу и разгранатости српских фамилија на простору Херцеговине. Њихов карактер, историју и судбину сагледава, као што смо истакли, у најширем опсегу: са становишта историје, географије, антропологије и генеалогије.

Неповољне историјске околности узроковале су константне сеобе и миграције. Радош је дубоко свестан чињенице да су разарања и пустошења појединих области и њихових житеља неретко плански спровођена. Таква деловања не остављају само физичку пустош, већ стварају духовне празнине, а нестанком докумената, уништавањем матичних књига, земљишних листова, списа о рођењима и смртима прекида се континуирани развитак, а са њим и право на истину. И то није случајност. Јер, нема докумената – нема основа да се нешто докаже.

И управо у том вакууму почиње мистификација – али не као неспоразум, већ као срачуната конструкција. Не чуди стога да Радош, са филозофског и етимолошког аспекта, настоји да расветли затамњена места или покидане нити херцеговачких родослова и именослова. Радош анализира ономастичке ознаке, семантичка поља и алузивне наносе који карактеришу српска презимена тог краја.

Уочава тесне везе између људи и тла, презимена и језичког израза. На ономастичкој мапи оцртава, слободно можемо рећи, сва херцеговачка презимена и доводи их у везу не само са историјом и друштвом, већ и са природом и географијом, занимањима и карактерним особинама житеља, флором и фауном.

Маниром најузорнијих научника и уметника Јово Радош је објавио значајно дело о презименима, породицама и породичним заједницама на простору Војводства Светог Саве, а чије рефлексије уочавамо и у најудаљенијим српским областима и земљама. Стога нову књигу Јова Радоша Презимена Срба у Херцеговини најсвесрдније препоручујемо за читање.

Војо Ковачевић

• Напомена: Књига по цијени од 1.000 динара + ПТТ трошкови може се поручити позивом на број +381 64 11 79 051