После текста у „Новостима“ о 310 оболелих од карцинома, у Чајничу зазвонио „црвени аларм“. Одборници СО предложили хитно уклањање једног од пет пројектила из 1995.
Одборници локалног парламента у Чајничу донели су једногласан закључак о предузимању хитних радњи за уклањање НАТО неексплодиране бомбе, која се од 1995. године налази само 150 метара изнад Нурине пећине, окружене кућама, из које се водом снабдева већи део становника овог места.
Они су последњег априлског дана из „Новости“ сазнали да је у Чајничу чак 310 оболелих од карцинома, што је алармантно зато што је тиме готово сваки седми становник ове варошице, смештене на 820 метара надморске висине, захваћен овим малигним обољењем. Додатну тежину причи из „Новости“ дало је и писмо којим се одборницима обратила суграђанка Милена Танасковић, кафе куварице у општинској администрацији, која се већ три године лечи од карцинома дојке.
– Хвала „Новостима“ које су коректно пренеле моје речи о све присутнијем повећању броја оболелих од карцинома у Чајничу. Све до уназад неколико година смо били „ваздушна бања“ и многи верују да смо још, а ја сам био у обавези да дам информацију о све присутнијем малигном обољењу – рекао је др Драган Скоко, директор Дома здравља.
За све одборнике је то био „црвени аларм“. Одлучили су да се одмах дописи пошаљу у надлежна министарства здравља и одбране, али и 14. пут Републичкој цивилној заштити, која је све ово време игнорисала захтеве овдашњег одељења Цивилне заштите о потреби мерења радиоактивности у Чајничу.
У Чајничу нешто дефинитивно није здраво, а сумња се да тајну крије неексплодирана бомба облика пушчаног метка, дуга више од два метра, власништво НАТО авијације, која је 1995. године са пет бомби срушила цивилну Радио-релејну станицу Стажица, изнад Чајнича, важан стратешки објекат у бившој Југославији. Та пета, неексплодирана бомба откотрљала се низ падине Чајнича и зауставила изнад градског насеља. Приступ овој бомби је и сада могућ, а пре неколико година су је балванима оградили војници СФОР.
ВОДА ИСПРАВНА
Окружена витим јелама, које буквално висе над градом, уз напајање водом за пиће са три изворишта Врело (Нурина пећина), Браха и Катанска врела ова варошица, чистим ваздухом и добром водом поносила се вековима. И име је добила од арапске речи „чај-нич“, што у преводу значи – „добра вода“ .
– Досадашње анализе воде, који ради Завод за здравствену заштиту у Фочи, нису показале неисправност воде за пиће – каже за наш лист Лазар Ставњак, директор комуналног предузећа „Врело“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
