На данашњи дан пре 19 година због Косова и Метохије започело је НАТО бомбардовање „непослушне“ Србије које је завршено после 78 дана. То међутим није значило и крај НАТО агресије која и после 19 година и даље убија људе у Србији.

ФОТО. ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ/ТАЊУГ

Требало је да прође скоро 19 година, па да у Србији, углавном на личну иницијативу научника и стручњака из различитих области, на видело почну да се износе поразне чињенице о последицама НАТО агресије.

Тој, годинама табу теми, био је посвећен скуп који је уочи годишњице у Институту за међународну политику и привреду организовао Евроазијски безбедносни форум. Учесници су, пре свега, указали на потребу да је за праћење последица, пре свега на животну средину и по здравље људи, неопходно дефинисати јединствену државну политику. А за то је неопходно да се на том послу коначно ангажује и држава.

Влада Србије је први пут прошле јесени подржала иницијативу истакнутих појединаца да се формира координационо тело које би се тиме бавило, али услови за такав захтеван посао још нису обезбеђени, па је за сада све остало на декларативној подршци. Отуда и једногласно указивање учесника да без помоћи државе ништа не може да се уради.

А показатељи су поразни, о чему најбоље сведоче излагања наших истакнутих научника.

Проф. др Светлана Жунић из Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије:

— Територија Србије, али и Балкана је контаминирана не само у току НАТО бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, већ и све време заливских ратова почевши од 1990. године, када је он први пут употребљен. А употребљено је више од 3.000 тона осиромашеног уранијума од чега око 15 тона у Србији, Црној Гори и БиХ, где је у испаљеним нуклеарним пројектилима било близу шест тона уранијума 235. То је довољно за конструкцију близу 170 реплика нуклеарне бомбе која је бачена на Хирошиму и која је садржала 35 килограма уранијума 235.

— Оно што са сигурношћу, на основу досадашњег истраживања можемо закључити јесте да осиромашени уранијум за најчешће здравствене последице има поремећај функције тироидне жлезде, малигна обољења, аномалије плода, заливски, односно балкански синдром, који се односи на све, како војнике тако и цивилно становништво у зони експозиције.

— У Србији тренутно у мушкој популацији доминира карцином плућа, такође су врло заступљени неуроендокрини тумори и хормонзависни тумори, а после бомбардовања, број оболелих од леукемије или лимфома повећан је 110 одсто, док је број умрлих од те болести повећан 180 одсто. Србија је у самом врху по стопама обољевања и умирања од рака плућа и дебелог црева у мушкој популацији у Европи.

— Осиромашени уранијум је узрок глобалног и прогресивног хроногеноцида и сви наши напори своде се на то да се омогући живот човека у трајно контаминираном окружењу.

Генерал у пензији Слободан Петковић, чија је специјалност атомско-биолошко-хемијска одбрана:

— Према подацима Института за јавно здравље, у Србији је до 2014. године оболело 35.319 лица, а умрло 20.806. То је преко 5.000 случајева на милион становника, што је 2,8 пута више од светског просека. У 2016. години умрло је 22.004 људи, што је 60,8 одсто више у односу на 1991. годину, чиме се Србија са годишњим растом од 2,8 одсто попела у сам светски врх по стопи морталитета од канцерогених оболења. У САД које су нам оставили 15 тона осиромашеног уранијума, ти проценти падају. Стопа обољевања је пала 0,6, а морталитета 1,6 одсто.

— НАТО је коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом и гађањем хемијске индустрије проузроковао значајно, дуготрајно и опасно радиоактивно и хемијско загађење животне средине у нашој земљи, а у појединим рејонима је доведено у питање нормално и безбедно живљење становништва и та ће опасност трајати дуже него што је до сада трајала људска цивилизација.

Токсиколог, примаријус др Радомир Ковачевић, дугогодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту Војно-медицинског института Београд:

— У реципијентима еко система последња мисија је доказала да је уранијум флуктуирао у ваздуху и четири године после бомбардовања Србије и осам година после бомбардовања територије Републике Српске 1995. године.

— Објашњена су кретања уранијума кроз све реципијенте еко система и на крају у организму где физички живот уранијума траје две до пет хиљада дана. Два одсто остаје трајно у депоима и скелету.

— Маркери анализа генетичког материјала су код људи који су били изложени близини места бомбардованих осиромашеним уранијумом показали специфичне хромозомске поремећаје у нивоу од 20,7 одсто. У општој популацији, која дише чист ваздух, то је од један до два одсто.

Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији Института за физику:

— Због хемијског загађења бомбардовањем хемијских објеката имамо све елементе хемијског рата. Начин на који је изведено бомбардовање Рафинерије нафте у Новом Саду и панчевачке Азотаре и Петрохемије, истовремено у један сат и десет минута иза поноћи, што је створило композитни облак, говори о намерама да се направи индиректни хемијски рат. Атмосферска циркулација је покупила све оно што је било над Србијом, а загађење је измерено чак у грчком граду Кснатију на 200 километара источно од Солуна.

Мр Милорад Којић, Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих Републике Српске:

— Према подацима Завода за статистику РС и Института за јавно здравство РС број смртних случајева услед малигних болести у 2014. већи је чак 67 одсто у односу на 1998. годину. Број умрлих од малигних болести константно расте иако број становника опада. Број смртности од малигних оболења је порастао са 16,8 одсто у 2001. на 21,9 у 2014. години. Према оцени стручњака то је последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, од кога је највише последица имало становништво Хаџића.

Адвокат Срђан Алексић, иницијатор идеје о покретању тужбе за грађанску одговорност земаља-чланица НАТО-а због агресије 1999. године:

— Имамо све доказе, али најтеже је доказати очигледну чињеницу. Пошто је НАТО по сопственом статуту одбрамбени савез и није одговоран за штету коју причини трећој земљи, идеја нам је да поднесемо 19 тужби у 19 земаља које сматрамо да су одговорне. По њиховим уставима и законима имају одговорност када грађанима других земаља причине штету. Ми имамо и еколошку катастрофу, а тужба за то не застарева.

— На руку нам иде шест правоснажних извршних пресуда италијанских судова. Од 300 италијанских војника и цивила у мисијама који су боравили на Косову и Метохији и у међувремену оболели од тешких оболења, канцера, леукемије, 54 је преминуло. Италијански адвокати који су добили спор против италијанске државе желе да нам помогну и заступаће нас пред италијанским судом.

— Заједно са адвокатима пре свега земаља-чланица НАТО-а и онима из Кине, Русије, Индије формираћу један добар правни тим. Имамо довољно материјалних доказа и судску праксу у Италији и надам се да ћемо у овом великом спору успети. Многи у то не верују, али ја кажем да ми морамо то да покренемо. Ми можда нећемо успети, али хоће нове младе генерације које ће доћи. Најтеже је ћутати, сакривати истину. Морамо да укажемо на велику трагедију која нас је задесила.

Проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума:

— Жалосно је што нико у држави није покушао да сабере укупне штете и последице. Од материјалних које су овлаш до сада процењене на 100 милијарди евра, до цене коју плаћамо због изгубљених живота и здравља људи. Вредност природних добара на Косову и Метохији процењује се на 75 милијарди, узурпирана имовина Срба на 2,8 милијарди евра. Колика је цена младих који су напустили Космет и Србију, поготово оних школованих који су отишли у свет? Колика је материјална вредност непроцењивог духовног блага на Косову које нам није доступно? Синергија свих тих националних губитака мења и биће српског народа, што је за посебну озбиљну анализу.

Држава Србија има обавезу, дужност и могућност да укаже на све последице НАТО агресије и са њима се ухвати у коштац, закључено је на скупу.

Мира Канкараш Тркља / Спутњик

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.