• Билећки маратонац Љубо Тркља свој најбољи резултат на тркама у маратону постигао је у недјељу 13. новембра 2016. године Атини. Историјски резултат на историјском мјесту!

На ходочасном маратону све је било величанствено. Убједљиво најбоље организована трка.  Окрепљење на свака два километра. Сваки километар стазе био је обиљежен заставицама. На сваких пет километара чипови су показивали пролазно вријеме. Трка као из бајке.

А предуслови за Љуба нијесу били охрабрујући. Напротив. У Љубљани (29.10.2016.) доживио је повреду стопала. Умјесто да се посвети тренинзима за најзначајнији маратон, Љубо је морао да вида ране и да се припрема како зна и умије само да би се појавио у Атини.

Путовање је било исцрпљујуће. У минибусу и аутобусу превалио је преко 1.900 км. Све је жртвовао да би угледао свјетла Некропоља, олимпијског стадиона, Атине.Због навале емоција, временске разлике и раног устајања ни ноћ пред трку скоро да ока није склопио.

Устајање је било у 5 сати, доручак и правац олимпијски стадион. На стадиону гори Олимпијска ватра! На старту 18.000 учесника из преко 150 земаља. Из Србије око 50 такмичара. Међу њима два из Билеће. Она двојица из исте улице, исте зграде, истог улаза… Љубо Тркља и Бранко Хрњаз!

Учесници из Србије добијају врло лош такмичарски блок. Осми су од десет. То значи да је испред њих на старту више од 12.000 тркача. Треба се изборити за што бољу позицију. Пробити се у врх! Освојити медаљу!

Љубо је тактизира у првих 10 км и чека прави тренутак. Стрпљиво! Чекао је дио стазе гдје до изражаја долази издржљивост, снага, лавље срце и вјера у побједу. Чекао је успон. Кроз главу су му пролазиле десетине и стотине претрчаних километара на релацији Билећа – Баљци и Билећа – Корита.

Сјећао се полуосовине од аута око врата док је трчао уз Баљачку страну… Атинска узбрдица је од 10-ог до 32-ог км стазе. Непрекидни успон од 22 км!

Емоције носе уз атинску узбрдицу. Најбољих пет километара трчао је на врху успона од 30-ог до 35-ог км стазе. Када су сви падали, Љубо је додадавао темпо. Феноменална трка!  Осјећа да ће трчати испод четири сата!

Љубо је брже трчао у другом дијелу стазе што је карактеристика врхунских мајстора. Пред Љубом је сан у виду капије Олимпијског стадиона. Утрчава на терен. Доживљава овације публике. Емоције покрећу и сузе радоснице,

Сат је показао вријеме од 3 сата 59 минута и 30 секунди!
Љубо је послао поруку родитељима у Корита: “ПОБИЈЕДИЛИ СМО!“

Љубо је трчао у старим, “ведим“ патикама. Без адекватне опреме. Без сата који би му много помогао у избору тактике и распореду снаге и брзине. Овако ослања се само на осјећај. Да ли је било прикладније да Љубо и Бранко путују авионом? Да! Да су бар дошли дан раније да се наспавају и аклиматизују.

Љубо и Бранко, с поносом могу да кажу “Побједа“!

Честитамо, ШАМПИОНИ

текст : Зоран Самарџић
Извор: Слободна Херцеговина