• Породица, пријатељи и колеге опростили су се данас од убијеног председника АМСС Мирка Бутулије на комеморацији која је одржана у свечаној сали Скупштине града Београда

Међу првима су на комеморацију дошли чланови чувеног мото-клуба “Ноћни вукови”, као и чланови клуба “Стара Херцеговина” чији је Бутулија био председник. Неколико десетина њих стигло је на моторима носећи слике Мирка Бутулије.

Комеморацију је отворио глумац Димитрије Илић, док су супруга и мајка убијеног Бутулије биле видно утучене и уплакане.

Сала Скупштине града била је препуна људи, па су многи остали испред зграде.

Уз звуке песме “Романија” Халида Бешлића приказан je филм о пословним достигнућима трагично настрадалог Бутулије.

– Тешко је осликати величину Мирка. Толико смо били срећни у нашем пријатељству, а сада сам поражен његовим стравичним нестанком. Журио је да све заврши и да се онда смири да буде са својом породицом. Одликовали су га част, оданост и невиђена снага. Презирао је људе који не поштују пријатеље, не поштују реч и увек је праштао грешке и био великог срца – рекао је његов пријатељ и некадашњи председник АМСС-а Александар Никачевић.

Он је кроз сузе описао свој последњи сусрет са Бутулијом.

– Дан пред брутални нестанак рекао је да пати за даном кад ће моћи да се смири и буде са својом породицом – рекао је Никачевић.

Затим се бираним речима обратио министар одбране Александар Вулин.

– Мили пријатељу Бутулија, кад се деси овакав ужас, нема се шта рећи. Само да се гледамо и ћутимо. Све што говоримо, не говоримо због Мирка, зна он колико смо га волели, не говоримо ни због мајке, која га је њихала и људину родила, ни сестре, која је знала какав је то брат, ни Мариjaне, жене са којом је хтео да буде сваког тренутка, већ због његове миле деце и бола који осећају, да се онда када се бол смањи, јер неће нестати, сете шта смо рекли. Само је своју породицу волео више од свега, памтите то мали анђели, памтите да вас је волео више од свега – рекао је Вулин.

Министар одбране препричао је један разговор са Бутулијом.

– Једном сам га питао како се одлучио да у времену себичности има четворо деце, а он је рекао: “Двоје за мене и Маријану да вратимо дуг, једно за Србију да нас буде више, а једно за Републику Српску да нас не буде мање!” Није било те земаљске силе која би довела да он своју реч погази. Ја нисам испунио своје обећање које сам му дао, а то је да ћу га научити да лови, а он мене да возим мотор. Нисмо испунили обећања, али праштај ми тамо негде, као што си и овде. Умео си у цик зоре да пошаљеш поруку са песмом “Романија” и да кажеш био сам тамо негде и мислио на вас. Чувај се тамо негде! Велики, идемо још једном, нека ти је вечна слава – казао је Вулин.

Од Бутулије се опростио и наш легендарни рукометаш и селектор рукометне репрезентације Србије Ненад Перуничић.

– Драги пријатељу Мирко, ни у најстрашнијим сновима нисам могао да замислим да ћеш тако да одеш! Много си урадио за рукометни савез и никада ти то нећемо заборавити. Почивај у миру, брате Србине! Нека ти је вечна слава – рекао је Ненад Перуничић.

Фото: Милена Ђорђевић

Од Бутулије се у име Херцеговаца опростио Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца “Јован Дучић” у Београду који је нагласио да се Београд данас опрашта од ријетко доброг, вриједног и племенитог човјека.

– Припадао је кругу велике господе и најистакнутих привредних стваралаца које су Требиње и Херцеговина подарили српском роду . Сви који су га познавали, у њему су препознавали најљепше људске врлине – доброту, елеганцију, гостољубље и уљудност. Другим ријечима, посједовао је све оно најбоље што човјек може имати у себи и дијелити с другима. Имао је Мирко душу и образ, а они најбоље говоре о његовом животу. Душу види бог, а образ виде људи. Животом је стицао знање, а радом и људским односом градио је поштовање. Опраштао је дужнима и помагао тужнима. Са великом побожношћу у срцу је носио свој завичај и породицу. Љубоморно је чувао успомене из свога дома, рођене у мајчину млијеку и очеву благослову – рекао је Ратковић који је упутио поруку његовим најближима.

– Благо Вама кад имате овакво чељаде. С правом кажем имате, јер није Мирко само био, па отишао. Он је остао, само се преселио у наша и Ваша сјећања. За свог кратког живота од зрна је направио клас, богат клас , чиме је стекао тапију на вјечно и часно име. Мирко пријатељу, дозволи да Ти у име свих нас који смо Те познавали пожелим лаку земљу херцеговачку . Из ње си потекао, у њу се враћаш. Путуј пријатељу, тужна Херцеговина те чека. Нека Ти је слава и хвала! – рекао је Ратковић.

Градоначелник Зрењанина Чедо Јањић на комеморацији у Скупштини града Београда

Комеморацији су присуствовали чланови Бутулијине породице, његови пријатељи и колеге, а међу њима и министри Ивица Дачић, Александар Вулин, Александар Антић, Зорана Михајловић и Бранко Ружић, владика будимљански Јоаникије, директор полиције Владимир Ребић, бивши директор АМСС Александар Никачевић, као и чланови мото клуба и Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду чији је био члан…

Фото: Милена Ђорђевић

Након комеморације ријека људи слила се на Ново гробље гдје је организован испраћај посмртних остатака за Херцеговину. У пратњи бајкера Бутулија је кренуо на своје посљедње путовање. Опело ће се одржати у Билећи у 14 часова, а сахрана на гробљу у селу Моско.

Бутулија је убијен у петак у својој канцеларији кад му је генерални секретар АМСС-а и његов дугогодишњи пријатељ Предраг Ђурђев (43) испалио више хитаца у главу и тело. Ђурђев је после тога пресудио и себи хицем у главу.

Бутулија је рођен је 19. септембра 1976. године у Дубровнику, а детињство је провео у Требињу. У Београду је наставио школовање. Био ожењен и отац четворо деце.

Бутулија је први са Балкана био члан Управног одбора ФИА Регије 1 која је највећа од четири регије које чине Међународну аутомобилску федерацију (ФИА). Био је председник Рукометног клуба “Црвена звезда”, а од 2014. године и потпредседник Рукометног савеза Србије. Спортски савез Србије изабрао је 2018. године Бутулију за потпредседника своје Скупштине.

Био је члан Управног одбора Удружења Требињаца “Јован Дучић” и председник мото-клуба “Стара Херцеговина”.