• Историја дубровачког Црвеног крста сведочи о снажној повезаности хуманости, културе и јавног здравља у граду између два светска рата. Захваљујући угледним појединцима и сарадњи са бројним друштвима, Одбор је спроводио акције које су оставиле трајан траг у животу заједнице. Овај текст осветљава почетке и деловање дубровачког Црвеног крста, са посебним нагласком на његове најважније иницијативе и личности које су га обликовале.

Дубровачки бискуп др Јосип Марчелић је, по ослобођењу и уједињењу 1918. године, добровољно преузео рад на организацији месног одбора Црвеног крста у Дубровнику и постао председник одбора. Његов углед био је од велике користи Црвеном крсту за придобијање чланова и развијање рада. Умро је 31. августа 1928.[1]

Одбор у Дубровнику био је део Мостарске области Црвеног крста. Одржао је редовну годишњу скупштину 17. фебруара 1929. године, а на првој седници конституисана је нова управа Одбора. Скупштина је одлучила да се за председника одабере лице које именује бискуп дубровачки.

У управу су ушли: као потпредседници дон Нико Ђивановић и Мико Јуркић, инспектор за основну наставу; као секретар др Иво Карловић, професор; други секретар Анка Факин, стручна учитељица; а благајник је била гђа Перица Косовић.

Чланови су били: др Јосип Барић, др Мелко Чингрија, др Мило Катић, др Ђорђе Марић, Бернард Лазари, Рикард Франичевић, Јово Бравачић, Обрен Лазаревић, племенита Паулина удата Богдан, Марица Монополи, Анка Крекић и Иван Белоти.

У Надзорном одбору били су: Нино Шутић, Милош Сесић и барон, племенити Рене Летис.

Одбор је припремао први самарјански течај. Управа краљевског двора уступила је Црвеном крсту једну кућу којом је управљао Дубровачки одбор. Просторије су коришћене првенствено за канцеларије и друге потребе Одбора, стављане су на располагање добротворним и културним друштвима, док је један део издаван под закуп како би се од тих прихода одржавала кућа.[2]

Црвени крст је сарађивао са дубровачким друштвима. Чланови Одбора били су уједно и чланови управа других друштава у Дубровнику. На пример, Нино Шутић био је подстароста Соколског друштва Дубровник, а дон Нико Ђивановић прочелник културно-просветне секције.[3]

У акцији коју је организовао Црвени крст у мају 1925. године учествовала су и друга дубровачка друштва. На иницијативу Главног одбора Подмлатка Црвеног крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су:

1. Старатељство за плућне болеснике,

2. Подмладак друштва Црвеног крста,

3. Лекарско удружење,

4. Извиђачи,

5. Подмладак сокола.

Предузете су следеће активности:

• 28. маја: а) асанирање три најнездравија стана дубровачке сиротиње у знак сећања на тај дан; б) дељење сапуна и четкица за зубе сиромашној деци Старатељства; в) лепљење плаката по школама и у граду уз помоћ скаута.

• 29. маја: а) предавања у школама које су држали месни лекари и наставници; б) излет Подмлатка у природу и сађење дрвећа.

• 30. маја: а) поворка са агитационим натписима (Подмладак сокола, Подмладак Црвеног крста, Пчелице, Скаути); б) у театру предавање „О туберкулози у Дубровнику” (др Орлић), уз здравствени филм „Не пљуј на тле”, као и декламовање и певање (певао је Подмладак Црвеног крста Женске учитељске школе).

• 31. маја: дељење значки, продаја цвећа и радова Подмлатка ради оснивања бесплатног купатила за сиромашну децу.[4]

Дубровачки одбор Црвеног крста био је активан део Мостарске области и сарађивао је у својим акцијама са осталим дубровачким друштвима. Чланови Одбора били су истовремено и чланови управа других друштава у граду.

Саша Недељковић
Члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене

1. „Др Јосип Марчелић”, Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, јануар–фебруар 1929, свеска 1–2, стр. 62.

2. „Вести”, Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, јун–јул 1929, свеска 6–7, стр. 212.

3. „Главна скупштина сокола”, Слога, Дубровник, 3. фебруар 1926, бр. 4, стр. 3.

4. „Здравствена пропаганда”, Narodna Svijest, Дубровник, 26. мај 1925, бр. 21, стр. 7.