Када је 1954. године Завод за водопривреду у Сарајеву израдио водопривредну основу Требишњице која је заинтересовала републичке и локалне власти почеле су да се развијају студије о изградњи великих водопривредних система у Источној Херцеговини.
Акумулацијом Билећког језера и регулисањем тока реке воде Требишњице су постале још драгоценије па су изграђене Хидроелектране Требиње 1 и Требиње 2, Хидроелектрана Дубровник и Хидроелектрана Чапљина. Но, и пре ових великих објекта на Требишњици, у Зетској бановини, постојала је хидроелектрана или како се званично звала Хидро Електрична Централа Министарства Саобраћаја у Краљевини Југославији.
Налазила се на лепом месту Заречју, 15 километара узводно од Требиња, на десној обали Требишњице, преко које се пружао мост ка другој обали, на којој је била железничка станица Пареж, на тадашњој прузи Требиње-Билећа-Никшић.
Саграђена је 1938. године од стране Југословенске железнице. Електро опрему је испоручила фирма Елин из Аустрије, а хидромеханичку опрему фирма Андрић из Граца.
Електрана је била намењена превасходно за снабдевање пумпних постројења за напајање водом парних локомотива у Требињу, Билећи и Петровићима на поменутој железничкој прузи. Вишком електричне енергије снабдевани су Требиње и Билећа. И село Дубочани користило је електричну енергију из Електране Пареж јер је већина њених радника била из тог села, а који су сопственим снагама развукли мрежу од електране до својих кућа.
Тих година обновљено је и некадашње постројење за водоснабдевање на извору Требишњице у Билећи, које је саградила Аустроугарска у 19. веку.
Објекат је радио све до 6. новембра 1941. године кад је делимично оштећен и онеспособљен за рад при једном нападу на воз партизанских јединица Граховско-бањанског одреда, како стоји у једном извештају официра Независне Државе Хрватске, В. Куресића од 9. новембра 1941. године.
После Другог светског рата, у опустошеној земљи, с оскудним кадровима, електрана Пареж је неколико пута обнављана, нешто сопственим средствима, а нешто помоћи из иностранства. Највише од Управе Уједињених нација за помоћ и развој. Са својом новом и јачом инсталационом снагом и новим трансформатором чувене фирме Вестингхаус, и неисцрпном снагом воде Требишњице, електрична енергија је 1947. године преношена новим далеководом до Требиња што је било од велике користи и помоћи целом друштву.
Почетком 1947. године железничка станица Пареж је поново прикључена на електричну мрежу, а већ следеће године у погон је ушао и други генератор.
Централа је радила пуним капацитетом све до 1955. године кад су почеле да се јављају нове идеје и нови пројекти.
Тих година централа је прелазила из руку у руке. Прво је њоме управљало Комунално предузеће у Требињу, па тек основано предизеће Електро БиХ које се такође налазило у Требињу, па Индустрија алата од 1953. до 1957. године која је електрану унапредила јер јој је служила као допунски извор енергије.
Како је у то време Хидроелектрана Јабланица снабдевала цео овај крај планови за реконструкцију и проширење Хидроелектране Пареж никада нису реализовани у већем и планираном обиму.
Централа је престала са радом 11. новембра 1967. године, а 1968. године је потопљена водама Билећког језера и нашла се на његовом дну.
Један део радника наставио је свој рад у погонима Хидроелектране Требиње 1, а само један мали део опреме је пренет у нове објекте Хидроелектране Требиње 1. Све остало је и дан-данас у муљу на дну Билећког језера.
Док река мирно тече, ова прича чува од заборава прву хидроелектрану на Требишњици.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
