• Септембра 1906. године цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније Фрањо Јосип требало je да надгледа војне маневре на окупираној територији у пределу Јужне Далмације, да посети Дубровник и Требиње.

Од пута је због болести одустао па је у Дубровник стигао његов изасланик, наследник аустроугарског престола Франц Фердинанд. Маневри су били од 12. до 15. септембра уз учешће копнених и поморских снага. Циљ је био искрцавање морнарице на обалу и продор копнених снага из прваца Херцег Новог и Боке у залеђе и заузимање планинских врхова око Требиња, а обалска одбрана имала је задатак да спречи искрцавање „непријатеља„.

Франц Фердинанд је надгледајући маневре кренуо јахтом „Мирамар„ из Пуле и стигао у Груж.

Не баш одушевљен дочеком народа у Гружу престолонаследник је сутра дан  дворским возом продужио пут Требиња.

Требиње је било сво окићено у част госта. Пошто је примећено да се спрема хладан дочек градске власти су позивале грађанство, а нарочито омладину, да изађу на улице и на железничу станици и дочекају аустроугарског надвојводу нудећи омладини чак по 30 круна као противнакнаду за њихов труд. Одзив је био слаб, јер је то је био став требињске омладине у погледу ширења националне свести и отпора према аустроугарској политици у БиХ.

Франц Фердинанд је стигао на железничку станицу у Требињу где су га уз плотуне топова дочекали представници градских власти и разне делегације уз не велик број грађана. Ту је престолонаследник одржао кратак говор па је свита отишли до општинске куће, пролазећи улицама на којима скоро да није било срдачног дочека. И у Требињу је Фердинанд био изненађен не баш одушевљеним пријемом што му је говорило шта народ мисли о аустроугарској власти и њиховим поступцима. Фердинанд је примио на разговор чланове општинског већа, чланове делегације Мостара, старешине католичке, православне и муслиманске вере. Након боравка од два и по сата у Требињу Франц Фердинанд се вратио у Груж где је била усидрена његова јахта.

Из Гружа је Фердинанд отишао и обишао Дубровник где га је дочекао председник општине др Петар Чингрија.

И ако је град био окићен, а знајући у каквим су приликама и шта им све спрема Аустроугарски двор Дубровчани нису баш с поштовањем и великим уважавањем дочекали госта. Били су огорчени, јер након успостављања аустријске власти у Дубровнику је почео период пропадања како на друштвеном тако на културном и свим другим пољима. Поготово знајући за Фердинандове страсти за туристичким путовањима и ловом, а не водећи рачуна о политичким збивањима и не марећи много за вођење исправне политике на добробит како Хрвата тако и Срба. Овакав дочек представљао је један вид протеста везан на аустроугарски став о Ријечкој резолуцији из 1905. године уперене против хабзбуршког апсолутизма и на став када је у Задру формирана Хрватско-српска коалиција  која је победила на изборима у Хрватској.

Но, неки нису тако мислили па су у Дубровник дошли поданици из Албаније да се поклоне и захвале престолонаследнику. Биле су то главешине, бискупи, надбискупи и жупници Драча и Скадра.

У време док је Фердинанд био у Требињу, како је тада известио Цетињски лист за политику и књижевност „Глас Црногорца„, у луку Груж је јахтом Румија дошао црногорски престолонаследник Књаз Данило с намером да преко престолонаследника Фердинанда успостави тешњу економску и индустријску сарадњу са Аустроугарском.

У Гружу су му указане све почасти, свирана је црногорска химна, а на путу до дубровачке виле Бошковића у којој је одсео њега и његову свиту народ  је раздрагано поздрављао.

У поподневним сатима Књаз Данио је посетио Франца Фердинанда, а нешто касније овај му је узвратио посету уз размну поклона и ордења. Предвече је Књаз Данило посетио и председника општине Чингрију. Долазећи до њега маса народа га је раздрагано поздрављала што је приметио и сам престолонаследник Фердинанд што му је изазивало бес и завист.

Председник општине је у вечерњим сатима одвео своје госте испред цркве светог Влаха где је градски оркестар одржао концерт.

Сутра дан прeстолонаследник Франц Фердинанд је предао Дубровнику 13.000 круна као поклон цара Фрање Јосипа у добротворне сврхе. Иако незадовољан целокупним пријемом, уочивши шта народ мисли о Аустроугарској власти и доминацији, како у Дубровнику тако и у Требињу, куртоазно је обећао помоћ Далматинском сабору у решавању многих проблема.

Обишавши на крају учеснике маневра поздрављајући их и честитајући на успешној вежби и приказаној моћи аустроугарске војске уз топовске плотуне напустио је Груж.

Тако се завршила не баш славна посета Дубровнику и Требињу човека који је требало да наследи свог стрица и да обезбеди сигуран и праведан живот становништва у Далмацији и Босни и Херцеговини.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић