-
Машинерија која је почетком деведесетих година покренута против Срба не смирује се ни данас, иако је за највећи број “тешких српских злочина” у грађанском рату у БиХ непобитно доказано да су биле најобичније лажи
Image by Petar Ubiparip from Pixabay
Да стереотип о Србима у Републици Српској, као дежурним “лошим момцима”, живи чак и 27 година од завршетка рата потврђује такозвани документарни филм словеначког режисера Мирана Зупанича под називом “Сарајево сафари”, пише Српскаинфо.
У наведеном “документарцу”, који би ускоро требало да буде премијерно приказан на фестивалу документарног филма у Сарајеву, Зупанич тврди да је Војска Републике Српске, у сарадњи с тадашњом Војском Југославије, зарађивала новац од богатих странаца, који су, наводно, плаћали лов на цивиле у Сарајеву са српских положаја у околини тог града.
Иако сам аутор филма признаје да за наведене тврдње не поседује ниједан чврст доказ нити релевантно сведочење, “Сарајево сафари” је већ остварило огромну медијску рекламу и постало најишчекиванији филм на предстојећем фестивалу.
Саговорници Српскаинфо подсећају да је наведени филм само још један у низу памфлета који ВРС и српски народ у БиХ представљају као ноторне злочинце.
– Оно што треба да радимо је да стално разоткривамо и разобличујемо лажи које се износе о протеклом рату. Беле траке за Бошњаке у Приједору су лаж, исто као и то да су Срби одговорни за Маркале, спаљивање сарајевске Вијећнице, као и бројне друге ствари. Оно што је истина јесте тешко страдање Срба у Сарајеву и бројним другим местима која су се налазила под контролом бошњачких и хрватских снага у протеклом рату, за шта постоје необориви докази – каже за Српскаинфо један од оснивача СДС и садашњи начелник општине Соколац, Милован Бјелица.
Подсећамо, међу најтеже злочине над цивилним становништвом за време рата у БиХ, а за које су на Западу Срби представљени као кривци, спадају контроверзни догађаји за које никад није поуздано утврђено ко је одговоран. Масакр у реду за хлеб у сарајевској улици Васе Мискина, силовање 200.000 Бошњакиња, Маркале 1 и 2, масакр на Тузланској капији… без иједног чврстог доказа приписани су српској страни.
Подметање кривице
Адвокат Бранко Лукић за Српскаинфо тврди да су сви наведени догађаји, који су приписани као српска кривица, чак и на суђењима која су се одвијала пред Хашким трибуналом, непобитно доказани као монтирани и намештени.
– Најбољи пример је улица Васе Мискина, где је 27. маја 1992. у реду за хлеб убијено 26, а рањено 108 Сарајлија. Све западне медијске агенције одмах су пренеле вест да је за то одговорна српска страна али је чак и Хашки трибунал, у процесу против генерала Ратка Младића, одбио да тај случај уврсти у оптужницу будући да су сви докази упућивали на то да је на том месту била подметнута експлозивна направа од стране муслимана – каже Лукић.
Маркале 1 и Маркале 2, као и Тузланска капија, догађаји за које су такође оптужени Срби, према Лукићевим речима, исто тако представљају класичан пример подметања кривице.
– Они су од Маркала 1, које су се догодиле 4. фебруара 1994, и Маркала 2, 28. августа 1995, направили чисту конструкцију. Наиме, судски вештаци су у Хашком трибуналу установили да се ту радило о подвалама, те да су мине биле подметнуте од стране муслимана. Исто као и са Тузланском капијом, где топ калибра 130 мм, једноставно, није могао да добаци на ту даљину са српских положаја. На фону наведених лажи је и филм тог Словенца, што показује да се са антисрпском пропагандом никад није престало – каже Лукић.
Осуде и кривичне пријаве
Након што је Српскаинфо прошле седмице објавила текст о предстојећој пројекцији филма “Сарајево сафари”, у којем се износе лажи о протеклом рату и ВРС оптужује да је узимала новац од белосветских психопата за “лов на људе” по Сарајеву, уследиле су оштре реакције највиших функционера Републике Српске, као и представника политичких партија и борачких удружења. Многи од њих су тражили забрану пројекције наведеног филма, а поједини су од институција Републике Српске захтевали подношење кривичне пријаве против аутора филма.
