•  У Новом Саду премијерно је приказан дугометражни документарни филм о Јовану Рашковићу и српском народу у Хрватској под називом „Међ` јавом међ` сном“.

Премијера је одржана синоћ у препуној сали Српског народног позоришта, а у публици су били предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, те бројне личности из политичког, културног и јавног живота Новог Сада и Војводине, као и представници завичајних удружења.

Санда Рашковић Ивић, кћерка Јована Рашковића, сматра да би Срби имали много бољу судбину да су више слушали њеног оца, чија је животна и политичка филозофија саздана у његовој реченици да је „боље хиљаду година преговарати, него један дан ратовати“.

– Он је и Слободану Милошевићу рекао зашто Хрватска жели рат и зашто се Срби не смеју у њега упуштати – рекла је Ивићева за „Срну“ послије завршетка филма.

Ивићева је напоменула да је њен отац још на почетку 1991. године рекао да је Хрватској потребан рат да би била призната, јер је из из Другог свјетског рата, иако изашла као побједница, имала велику љагу звану Независна Држвана Хрватска.

Она је додала да је Рашковић објашњавао Милошевићу да Хрватска није имала ни своје градове мученике, нити своје мученике, те да она једино кроз рат може да их стекне, као што ни ни на који начин не може добити у миру.

Према њеним ријечима, Милошевић је пажљиво саслушао Рашковића, а онда му поручио да се држи своје љекарске струке.

„`Докторе Рашковићу, ја знам да сте ви један велики хуманиста, али боље да се ви држите своје ординације, а нама политичарима препустите да водимо цјелокупну причу`. Нажалост, знамо како се та прича одвијала, шта је послије било и шта се све догодило“, испричала је Ивићева.

Ивићева је истакла да је политика њеног оца нешто што треба да буде узор сваком политичару, који се очински брине за свој народ, који не жели да га гура у ратне сукобе. „То је политика мира, уважавања, стрпљења, дијалога и слободе“, објаснила је Ивићева.

Она је рекла и да је филм о њеном оцу погодио суштину и дао његов портрет као човјека, љекара и хуманисте, али и као политичара.

– С друге стране ту су и дешавања у Хрватској везана за српски народ, начин на који је то све вођено са апострофима на неку прошлост, која не може да се не помене и које не можемо да се не сетимо. Посебно кад говоримо о сукобима из деведестих година прошлог века, али и о дешавањима са српским народом од 1941. године на овамо – појаснила је Ивићева.

О филму су пред почетак приказивања говорили предсједник Друштва „Др Јован Рашковић“ академик Драган Шкорић и Драгомир Лалић из Отаџбинског покрета „Док живе Крајишници-живеће и Крајина“.

Лалић је претходно уручио повеље и плакете најзаслужнијима појединцима за допринос у очувању материјалне и нематеријалне културне баштине Срба из Крајине и Хрватске.

Плакету за допринос реализацији филма добио је предсједник Покрајинске владе Игор Мировић. Плакете и повеље уручене су и академику Драгану Шкорићу и новинару Милану Ливади.

Ова признања накнадно ће бити уручена и директору „Србијагаса“ Душану Бајатовићу, Драгану Павловићу, покрајинском секретарку за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама Драгани Милошевић, као и директору Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима Душку Ћутилу.

Филм о др Јовану Рашковићу и Србима у Хрватској режирао је Никола Лоренцин, а његову реализацију помогли су Друштво „Др Јован Рашковић“ и Отаџбински покрет „Док живе Крајишници-живеће и Крајина“.

Претходно је одржан и богат културно умјетнички програм у коме су учествовале крајишке изворне групе и појединци.

Срна