• Постоје људи чију вредност не меримо ни временом, ни присуством, људи за које је једино мерило печат, утиснут у време и душе свих који су их познавали.

Минула година није променила ништа. Време не лечи баш све, оно само помаже да се свикнемо и научимо да живимо са болом који у нама остане након нечијег одласка у вечност.

О таквом болу, отвореном и тешком, данас говоримо ми који смо у немогућности да променимо истину, даровани сећањем на изузетног човека ВЛАДА Р. МИЛОШЕВИЋА.

Па и то сећање нам је драгоцено, јер нас оплемењује сазнањем да су једноставност, топлина, безгранична доброта, ширина, безусловна сусретљивост особине само оних који су стварно велики. То су људи који не хвале себе, већ својим делима у људима буде топлину и бескрајну срећу, а пре свега љубав, која помешана са тугом, ствара једно посебно тешко осећање које не пролази.

Истина је да и не желимо да прође, чувамо га, јер је оно једино што нас још повезује са драгим ликом нашег Влада, дивног  супруга, оца, деке, стрица, ујака, пријатеља, кума, сарадника, комшије или само познаника.

То осећање ће остати саставни део наших живота кроз које ће и он исричАти да нас подржи кад је тешко и осмехне се кад се радујемо.

Тешко је без Тебе, али је испред тога осећање среће и захвалности што смо били изабрани да Те имамо.

Хвала Ти за сву доброту и љубав коју си, на најлепши начин, умео да нам подариш.

Твојим одласком изгубила је читава Херцеговина, посебно вољена Билећа, изгубили смо ми,  Твоји ближњи.

Добило је небо, Твоји родитељи, сестра и браћа. Добило је насеље у коме је смештена Твоја племенита душа.

Све што можемо сада је да своју огромну љубав према Теби сложимо у ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

Анђа Шушић