помало је таквијех јунака
ко’ што бјеше Страхињићу бане,
тако бих и ја могао рећи за свог драгог и несвакидашњег ђака, гатачког гимназијалца, поносног и храброг Херцеговца лирске душе, који је одрастао уз гусле и наше јуначке пјесме, знао их и волио као ријетко ко, настављајући жељеном стазом раст успјеха и успона. помало је тако даровитих и успјешних ђака и новинара, таквог знања и такве храбрости као што је то био наш Милош Марковић.
Његовом перу и Његовом јунаштву свуд су броди гдје год дође води
Гдје све није био и шта све није радио. одушевљавао нас је годинама, надахнуто, љепотом и снагом свог раскошног дара и великим знањем, магијом свог стила и језика, својим гласом. нажалост, данас се недовољно зна кога смо имали и кога изгубили, а један је Милош Марковић.
Bјерујемо у божију правду и Његошеве стихове
покољења дјела суде: што је чије дају св’јема
Са посебном тугом и поносом сјећаћемо се човјека који је волио свој народ и служио му часно и предано. њега су вољели храбри што се нису бојали, они, и многи којима је био душа, духовна храна и снага.
Поносан сам што си ми био ђак.
Слава ти и хвала, на свему, драги Милоше, на свијетлом трагу, имену и дјелу у своме времену.
Почивај у миру наш пјесниче и јуначе.
Твој разредник Петар Бумбић
на четрдесетодневном помену у Београду, 7. децембра 2021. год.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
