• Онтологија народне вере у Свету Тројицу и етике засноване на тој вери може се најбоље идентификовати у народним здравицама из источне Херцеговине, које се изговарају у време крсне славе, задушница и других верских пригода.

Кад се подиже трећа чаша (прва је у добри час, друга у бољи час, а трећа у најбољи час), онда се наглашава да се она подиже у име Бога и Свете Тројице – српске помоћнице, па се наставља: „Ђе се Света Тројица помињала, ту и помагала и помиловала, руку додала, муке не дала, на чиста и праведна дјела намјерила“. Затим следе речи које указују на несавршеност људску и могућност да у неким граничним егзистенцијалним ситуацијама човек испољи слабост и маловерност, а да и у таквим приликама Свето Тројство показује велику бригу за нас: „Ако ми Свету Тројицу заборавили, ил у калу, ил у страху, ил у каквим мукама, ил у душманским рукама – Она нас никада не заборавила, него вазда као добра помоћница, руку нам додала, а муке не дала, из кала избавила, с браћом саставила, саставио Бог свако добро данас и вазда међу нас“.

Фото: Епархија Призренска

Претходне речи само потврђују да је у нашем народу присутна жива и аутентична јеванђељска свест, из које се, поред осталог, види да се свагда треба држати речи Божије, која нас убеђује и брани од порока и „на чиста и праведна дела“ находи, али да се, истовремено, у православној Цркви прихвата и чува „последња могућност човекове слободе – слободе његових неуспеха и слабости“ (Христо Јанарас, Азбучник вере, Беседа, Нови Сад, 2000, стр. 216). Јер, Бог пушта да Сунце обасјава и добре и зле, и шаље кишу и на праведне и на неправедне подједнако (Мат. 5,45), односно како наша пословица каже: „Бог помаже и лежаку као и тежаку“. Ипак, на крају, добро и зло морају бити праведно одмерени, али томе увек претходи могућност по којој „Бог даје да се грешник каје“, односно: „Покајника и Бог прима“.

Народни називи за морал су: чојство, љуцковина, поштење, образ и честитост. А основне моралне поруке су: „Ако не умијеш лијепо, немој ни ружно“, или „Ако не знаш људски, немој ни паски“, „Добру слути, па ће добро бити“. „Тешко злу кад га добро притисне“.

За лоше људе говорило се: „Далеко им лијепа кућа“.