Данас сам случајно запазио један fun fact домаће кинематографије из 1980-их. У филмовима „Карађорђева смрт“ и „Бој на Косову“ исти глумац има задатак да одсече главу националним јунацима: Милошу Обилићу, кнезу Лазару Хребељановићу и Карађорђу Петровићу.
Ради се о Љубу Шкиљевићу (1941-1999), пореклом Гачанину, познатом српском епизодисти, којем је у оба филма намењена улога џелата.
Да ли је заиста био посебно вешт са секиром или је просто његов сам лик био погодан за тако незахвалну улогу (Шкиљевић је обично играо ликове са маргине, а у филмовима о Другом светском рату најнезахвалније – белогардејца, жандарма и четника) то не знамо.
На интернету нисам пронашао ниједан његов интервју. Тумачи главних улога у тим филмовима оставили су сведочење да су и у реалном животу због тога били доживљавани као отелотворење националних јунака: Лаушевића су те 1989. и на улици заустављали и поздрављали као Обилића, а Марко Николић је приликом тумачења улоге Карађорђа од сељака у Шумадији био дочекиван са сузама, неки старци су му и љубили руку.
Било би занимљиво читати и чути како је у тој средини прошао и њихов „главосеча“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Упознао сам га 1998. године на ходочашћу, у Хиландару. Тада се крстио на обали, мора заједно са још једним момком којем сам био кум.
Причао ми је како је живео у Швајцарској, по принципу: Кад имаш – једи, пиј, облачи се… Кад немаш – купи слану кифлу и грицкај.
Необичан, оригиналан човек. Прави син Херцеговине.
Љубо Шкиљевић звани Биџа, душа од човека. Покој му души !
Упознао сам га 1998. године на ходочашћу, у Хиландару. Тада се крстио на обали, мора заједно са још једним момком којем сам био кум.
Причао ми је како је живео у Швајцарској, по принципу: Кад имаш – једи, пиј, облачи се… Кад немаш – купи слану кифлу и грицкај.
Необичан, оригиналан човек. Прави син Херцеговине.