НАСЛОВИ

ПРИЧЕ ИЗ НАДАНИЋА ПЕТРА ВУЦЕ

  • Петар Вуца, Приче у селу Наданићима, Кикинда, 2022

Црква Светог Илије – Наданићи – https://commons.wikimedia.org/

Једном је Иво Андрић забиљежио своје увјерљиво запажање да су сви Херцеговци рођени писци. Питање је само када ће ко узети писаљку у руке.

Петар Вуца је то учинио у свом познијем животном добу, након успјешне професорске каријере на високошколским установама и одласка у пензију. Сјећања на дјетињство и младост, проведеним у гатачком селу Наданићима, одавно су били дио његових  „ноћних“ и „дневних“ снова. Јер, завичај се воли неком опседајућом и тајанственом љубављу. Та љубав је дубока, негонска  и  необјашњива. А њена упечатљивост је посебно изражена у ауторовим живим подсјећањима на тамошње људе, који су умјели лијепо да казују своје приче и били оличење једног прохујалог времена, утемељеног у устаничкој и епској традицији.

Та казивања, Петар Вуца нам преноси на изворан и непатворен начин. У њима нема никаквих натруна и усиљених потреба да се пише у складу са високим захтјевима књижевног приповједања. И као што се говорило да Светозар Ћоровић није радио и стварао према формулама и задацима књижевне критике, нити према неким вишим естетским захтјевима, тако и Петар Вуца жели да нам једноставно исприча неке од прича, које су живјеле у његовом крају и да их отргне испод вела заборава. Он преноси оно што је чуо од свога оца, својих комшија и других горштака и враћа нас у једно већ заборављено вријеме. Једноставно, ријеч је о сусрету двају свјетова: старог и новог, гдје се у кратким и језгровитим освртима говори о ондашњем начину живота и сељанима који су имали бистар ум, виспрена запажања, рјечитост и својеврсну духовитост. Дакле, испричане приче јесу свједочанство о некадашњем начину живота, о жељама, надањима, обичајима и вриједностима живљења и битисања херцеговачког човјека.

Најкраће речено, читаоци који су већ уморни од разноврсних књишких и постмодернистичких експериментисања, осјетиће у причама Петра Вуце неку свјежину и чари нашег народног живота, као и сопствену читалачку радост.

 

Јово Радош

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар