Посљедња субота у мјесецу увијек ме растужи.

Зашто?

То је дан кад се на киосцима појављује нови број Гласа Требиња. По навици се купује због читуља, али и уз наду да ће у њему бити објављена и понека вијест са овога свијета.

По мом скромном суду, један од најзначајнијих догађаја који се у јулу мјесецу збио у Требињу јесте изложба “Васкрс светиња”, аутора Зорана Јовановића Мачка. Истовремено је премијерно представљена књига „Противправности Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница“, аутора др Горана В. Ђорђевића.

Како су браћа из Црне Горе рекла, била је то прилика да се у првом најближем „слободном граду“ Требињу приреди вече која је својеврстан дио литија са јасно препознатљивом поруком „Не дамо светиње“. Догађају је присуствовао и наш владика Димитрије, који је читав сат пажљиво посматрао фотографије препознајући сваки обновљени манастир и присјећајући се разних фаза обнове.

За овакву част која је указана Требињу очекивао сам да ће уредник Гласа Требиња (ако он уопште постоји) дати задатак да се уради и нека шира прича са тог догађаја, јер гдје ћеш екслузивнију и актуелнију тему од те која се из чисте љубави ниоткуда премијерно појавила у најреномиранијој регионалној установи културе – Музеју Херцеговине. На жалост, не само да нема шире приче, него овом догађају није посвећено ниједно једдино слово.

Јасно је зашто су овај догађај игнорисали режимски медији у Црној Гори,али зашто је овај догађај игнорисао једини штампани локални медиј у Херцеговини. Шта треба да помисли парох грбаљски отац Мијајло Бацковић који је дошао на овај скуп пун наде да ће се глас о одбрани светиња чути, у како је он рекао „слободном и слободарском Требињу“. Вјерујем да ће се и сам изненадити кад буде листао једини штампани медиј „слободарске Херцеговине“.

Ово је само тек једна од непостојећих тема у једином локалном часопису за који одавно не постоји плурализам.

Дивим се онима који морају да пишу објаве шта се то нуди у садржају Гласа Требиња. Ево неколико најпробранијих наслова који су на завршили на насловници овог памфлета из кога је тешко просјечном читаоцу и наслутити о чему се уопште ради:

– ДОБРО ПРИВРЕДНО ПОСЛОВАЊЕ
– УРБАНИЗАЦИЈА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПОПЛАВА
– САВРЕМЕНО ПРАЋЕЊЕ ВРЕМЕНСKИХ УСЛОВА
– ЗА БОЉУ СПРЕМНОСТ НОВОГ ВАЛА KОРОНЕ

Много би било атрактивније записати све оне наслове и теме које сигурно нећете наћи у Гласу Требиња.

Узгред да примјетимо да број лекторских и коректорских грешака, као и  очајан дизајн, одавно указују да је Глас Требиња у сваком смислу дотакао дно. Ипак, садржај је оно што продаје новину, а њега скоро да нема….част изузецима!