•  „Марка Ђерића убио је Миљан Ратковић“ – изјавио је у Окружном суду у Бањалуци Рајко Бован (22) из Требиња, признавши да је и сам учествовао у злочину тако што је СМС поруком дојавио Ратковићу да је Ђерић отишао кући из ноћног клуба „Мерлот“, у којем је радио као обезбјеђење.

Осим учешћа у убиству, Бован је у судници признао и да се бавио диловањем синтетичке дроге спид. Међутим, за та дјела неће одговарати јер му је Специјално тужилаштво дало имунитет од кривичног гоњења да би свједочио и помогао у расвјетљавању Ђерићевог убиства, за које су оптужени Миљан Ратковић (29), Дако Пикула (29) и Радован Андрић (20), сви из Требиња.

„Ђерић обично стоји на улазу у „Мерлот“ и, када сам видио да пред вратима нема никога, са свог мобилног телефона Ратковићу сам послао СМС поруку: „ОК, ја идем кући!“ – рекао је Бован, објашњавајући да је то био договорени знак који му је Ратковић издиктирао раније те вечери када му је рекао да „вечерас треба да га убије“.

Ђерић је 24. маја прошле године убијен хицима из аутоматске пушке на улазу у своју зграду у требињском насељу Полице. У оптужници се наводи да је Ратковић извршио злочин, а да га је на то подстрекавао Пикула, док је Андрић помагао тако што је сакрио пушку којом је убиство извршено. Мотив је била безобзирна освета јер је Ђерић у „Мерлоту“ истукао Ратковића, а седам дана прије убиства сукобио се са Пикулом и његовом супругом Дејаном, при чему је дошло и до размјене удараца.

Бован је посвједочио да су Ратковић и Пикула неколико дана прије злочина причали да планирају претући Ђерића, а Ратковић је тада рекао „да му треба поломити кољена“, с чим се и Пикула сложио. Свједок тврди да је три дана прије убиства Ратковић с њим контактирао преко Вајбера и тражио да се састану у једном кафићу.

Слободан Ђерић, отац убијеног Марка, у судници је рекао да му је син испричао за сукоб са Ратковићем и Пикулом. Навео је да се Марко плашио освете јер му је Пикула пријетио „да ће му просути мозак“, док му је његова супруга поручила „да се неће извући некажњено“. Због тога су пријатељи Марка возили кући с посла, али не и кобне ноћи. Отац каже да је спавао када је чуо рафал.

„Телефоном сам позвао Марка, али није било одговора. Кћерка ми је рекла да се нешто чује у хаустору и, када сам сишао низ степенице, нашао сам га у локви крви испред подрумских врата“ – рекао је Слободан.

Ожалошћеном оцу у судници се обратио оптужени Андрић, наводећи да он нема везе с убиством, на шта му је Слободан одговорио да му „не треба патетично извињење и сажаљење“.

„Рекао ми је да он и Пикула планирају да убију Ђерића. Био сам у невјерици и питао шта ја треба да урадим, а он ми је рекао да треба да пошаљем поруку када Ђерић крене кући, и ја сам пристао. На дан убиства поново смо се састали и тада ми је издиктирао поруку. Рекао ми је да ће га колегиница „покрити“ на послу, а он ће изаћи и убити Ђерића из аутоматске пушке“ – тврди Бован.

Он каже да је те вечери изашао у кафић „Палма“, гдје је био с остатком друштва, а преко Фејсбука је звао и Пикулу, који је убрзо дошао. Послије су отишли у клуб „Ундергроунд“, гдје је од конобара сазнао да Стефан Кнежевић, брат Пикулине супруге, прави проблеме и прича да ће убити Ђерића. Свједок каже да га је Кнежевић убрзо питао да му прода спид, али је он то одбио. Ипак, Бован је признао да је два-три мјесеца диловао дрогу. Након разговора с Кнежевићем, свједок каже да је туђим телефоном јавио Ратковићу шта Кнежевић планира, па је тражио да се састану. Ратковић га је сачекао на паркингу код болнице и свједок каже да је оптужени био обучен у црно, на глави је имао шљем, а аутоматску пушку окачену преко рамена.

„Рекао сам му шта прича Кнежевић, али је он рекао да то није битно и тражио од мене грам спида, који сам му дао“ – рекао је Бован, наводећи да је договорену поруку послао у 2.10.

Свједок тврди да је касније отишао до бензинске пумпе на којој се поново срео са Пикулом. Тада сам му рекао да знам да ће Ратковић убити Ђерића, на шта је он агресивно реагавао, али није коментарисао, већ је нервозно шеткао. До детаља је испричао шта се дешавало пред пумпом, наводећи да је и Пикули ту ноћ продао спид, који је ушмркао пред њим у свом аутомобилу „ауди А4“. Пред пумпу је касније дошао и Андрић, а на Пикулин захтјев свједок је отишао да се провоза по граду да види да ли се нешто дешава, мислећи на Ђерићево убиство. С пумпе су отишли до куће једног пријатеља, гдје су наставили дружење, и Бован каже да је Пикула више пута разговарао телефоном, да би након једног разговора рекао: „Ипак су убили малог…“ Исте вечери сви су приведени и испитани, али су убрзо пуштени.

„Неколико дана послије убиства састао сам се са Ратковићем. Рекао ми је да сам му оно лоше јавио, објашњавајући да је сат времена чучао на једном мјесту. Испричао је да је, када је видио Ђерића, репетирао пушку. Марко је то чуо и почео бјежати и Ратковић каже да је према њему испалио рафал. Није знао да ли је погодио, па је пришао тијелу и видио да је погодио и онда побјегао. Потом се нашао с Андрићем и дао му пушку, коју је овај бацио у језеро“ – испричао је Бован.

На суђењу је требало да свједочи и Стефан Кнежевић, али је пред судницом доживио напад епилепсије, па је превезен у хитну помоћ.

извор: Пресс.рс/Огњен Матавуљ