КАКО СУ АМЕРИКАНЦИ ПРЕДСТАВИЛИ ФИЛМ “ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА”: Прича из једног од највећих логора за истребљење за који је мало ко чуо

  • Селекциона комисија америчке награде “Златни глобус” објавила је званично на свом порталу аналитички текст о филму “Дара из Јасеновца” у којем се истиче да је ријеч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свијету мало ко чуо.

ФОТО; MegaCom

“Већина прича из Другог свјетског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих свједочанстава, али ријетко видимо причу дјетета из концентрационог логора за који је ријетко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих”, пише на порталу на почетку приказа филма “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића.

Приказивање Антонијевићевог филма почеће у биоскопима широм САД почетком фебруара, а поред трке за “Златни глобус”, представљаће Србију и у трци за 93. награду Америчке академије филмске умјетности и науке – “Оскар”, у категорији за најбољи међународни филм.

Текст на порталу goldenglobes.com бави се историјском позадином приче овог филма. Уз разумијевање за српске жртве, у њему се наводи да је о Јасеновцу, иако је био један од највећих логора за истребљење, у свијету мало ко чуо.

“Овим мјестом управљао је владајући усташки режим, Хрватски револуционарни покрет, како су се сами називали. Они су били ултранационалистичка, фашистичка и терористичка група која је обављала прљаве послове хрватске владе, након што су Хрвати склопили пакт са Хитлером, брутално убијајући и мучећи више Срба, Јевреја и Рома него у већини других концентрационих логора”, наводи се на порталу.

Потресна историјска сага “Дара из Јасеновца” на јединствен начин описује борбу, храброст и страдања српског народа током Другог свјетског рата из перспективе десетогодишње дјевојчице Даре, пренио је “Спутњик”.

Ову трагичну причу, написану на основу истинитих догађаја и свједочења жртава рата, гледаоци из Чикага, Даласа, Хјустона, Атланте, Феникса и других већих градова имаће прилику да погледају од 5. фебруара, а нешто касније филм ће се приказивати и у Филаделфији, Детроиту, Индианаполису, Орланду, Кливленду и бројним другим метрополама широм САД.

Филм, који су подржали Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, говори о породици разореној смрћу и раздвајањем, од које остају само десетогодишња Дара и њен двогодишњи брат Будо. Дара преузима на себе мисију да заштити и спаси свог малог брата.

“Редитељ се не либи да прикаже злочине који су почињени, као и да скрене пажњу на податак да су Нијемци тражили од команданта логора да `очисти` локално становништво од Јевреја и Рома, али не и од Срба. На то им је усташки командант логора одговорио да Срби (и Словени уопште) потпадају под нацистичку категорију `ниже расе`”, истиче се на порталу.

“Ово је први играни филм који разоткрива страхоте Јасеновца и расветљава бесмислене злочине почињене на штету стотина хиљада жртава, од којих су многа била деца. И док филм открива ове трагедије, на крају прича причу о преживљавању и отпорности, о снази, храбрости и истрајности”, каже редитељ Антонијевић.

Он је раније за “Спутњик” истакао да је најважније да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље.

За глумца Игора Ђорђевића грађење лика усташе Анте Врбана је било тешко и потресно.

“Сматрам да је филм `Дара из Јасеновца` настао као узвишена и људска потреба за сећањем на многе жртве једног лудила, испричан наративом пажљиво бираним и режираним”, рекао је Ђорђевић.

Његов колега Марко Јанкетић игра злогласног команданта логора Јасеновац Макса Лубурића.

“Немам сцену у којој убијам. Ја дајем наређења која други извршавају. Сећам се да су статисти, Роми који су свирали, играли и глумили логораше, били забезекнути оним што су видели, а то је глума. Замислите како је то изгледало у стварности”, рекао је Јанкетић.

СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар