•  Свјетска, а не само српска јавност са пажњом је пратила процес који је вођен у Хашком трибуналу у коме је осуђен генерал Војске Републике Српске на казну доживотног затвора. Надолазеће генерације тек ће се бавити изучавањем првостепене пресуде команданту Војске Републике Српске, која садржи 2 527 страница и која је подијељена у четири тома, а пети дио представља такозвани повјерљиви анекс.

Марко Линта

Тој генерацији припада и апсолвент Правног факултета у Новом Саду Марко Линта. Овај перспективни момак који живи у Инђији поноси се својим кордунашким поријеклом. Од својих вршњака разликује се по чињеници да је умјесто на љетовања или проводе сву уштеђевину потрошио да буде подршка српском генералу у Хагу у времену када то за многе није ни популарно ни пожељно. Међутим, Марко се није случајно нашао у Хагу. Наиме, он је у мају 2016. године заједно са још седморо својих колега представљао новосадски Правни факултет, уједно и Србију, на такмичењу из међународног кривичног права.

Неравноправна борба

– На мене највећи утисак који сам понио са боравка у Хагу је познанство са тимом одбране генерала Младића. За ово захвалност дугујем проф. Стефану Самарџићу, који ме је упознао са првим браниоцем нашег генерала, Бранком Лукићем. Искористио сам прилику да посјетим Хашки трибунал, гдје сам затекао наше адвокате али и групу студената права широм свијета који су путем програма Intership били од значајне помоћи у борби против ове политичке институције – каже Линта и описује да је већ по уласку у суд могао сам да уочи неравноправан однос снага одбране и тужилаштва.

– Наш тим се „гужвао” у скромној канцеларији са врло ограниченим средствима, техником и људством, тужилаштво је владало цјелокупном зградом суда, неупоредиво већим финансијама и људством, а да не говорим и о пропаганди која је била на њиховој страни – прича Марко, који је остао задивљен ентузијазмом српског правног тима у борби за правдом.

Марко Линта са Дарком Младићем и дијелом правног тима генералове одбране

– У разговору са адвокатом Лукићем могао сам да уочим огромну енергију у борби ка доказивању невиности генерала Младића. Видио сам људе који вриједно раде свој посао, али сам стекао утисак да им је свака подршка добродошла. Тада сам одлучио да поново дођем у Хаг – прича Линта, који се други пут није појавио са циљем да представља факултет на такмичењу, већ да подржи генерала и његов тим одбране.

– Знао сам да ће се у децембру 2016. износити завршне ријечи у овом поступку. На вријеме сам почео да штедим новац како бих обезбиједио свој долазак на суђење – каже Марко и наводи да је од браниоца Лукића сазнао тачан датум изношења завршних ријечи.

На галерију суднице као члан фамилије

– У Хаг сам стигао са својом дјевојком дан пред заказано излагање одбране и ујутру већ међу првима смо били у Трибуналу. Пред почетак суђења упознао сам генераловог сина, Дарка Младића и заједно смо тих дана пратили завршне ријечи у поступку против његовог оца. Пошто је у галерији суднице први ред остављен за посјетиоце са резервацијом (породицу, дипломате, новинаре…), Дарко нас је стражарима представио као фамилију и захваљујући томе могао сам да пратим суђење из првог реда, одакле сам сваки пут поздрављао генерала приликом његовог уласка у судницу. Генерал би увијек отпоздрављао и било је веома видљиво да му је оваква подршка значајна – каже Линта и напомиње да је то један од оних догађаја који остану урезани у сјећање за читав живот.

Србија најбоља на такмичењу

Марко нам је и детаљно описао како изгледа такмичење у области међународног кривичног права.

– Такмичење се одвија у виду симулације суђења пред Међународним кривичним судом и сваке године окупља више од 60 универзитета широм свијета – прича Марко и објашњава да такмичари од организатора добију фиктиван случај (проблем) који важи за све учеснике, а сваки тим има спремне улоге тужиоца, одбране и представника жртава (трију страна које учествују у правом поступку пред Међународним кривичним судом).

Правни тим Србије који је 2016. године побиједио на такмичењу у Хагу

– Цјелокупна припрема за такмичење трајала је нешто више од седам мјесеци. Први дио, који уједно захтијева и највише напора, састојао се у писању поднеска што подразумијева тражење извора и аргумената за све три улоге према задатом случају. Када се ради о изворима, највише смо се позивали на пресуде Међународних кривичних судова међу којима је и Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, али и остали попут Трибунала за Руанду, Специјални кривични суд за Сиера Леоне, Либан али и стални Међународни кривични суд – прича Линта и додаје да је други дио припрема за такмичење углавном сачињен од усмених рунди и увежјбавање говора којим наступамо пред судијама у Хагу.

– На самом наступу „хашке” судије су препознале тимски рад и додијелили нам награду за најбољу одбрану (односно заступника владе), највише захваљујући колеги Стефану Радојчићу, који је у усменим рундама изнио ову улогу на најбољи могући начин. Тиме је Универзитет у Новом Саду потврдио висок рејтинг међу најбољим свјетски познатим просвјетним установама – са поносом закључује Линта.

Марко је трећи пут дошао у Хаг опет због такмичења из међународног кривичног права.

– Овог пута морали смо да се задовољимо пласманом у четвртфинале гдје смо били заустављени од САД. Као и претходног пута угостио нас је амбасадор Србије Петар Вицо. Надао сам се да ћу се поново срести са нашим тимом одбране пред трибуналом, али овај пут нам се боравак у Хагу није поклопио – рекао је Марко који је и тада знао да ће се поново вратити.

Сусрет са генералом

– Одлучио сам да поново подржим генерала Младића и његов тим одбране и дођем у новембру на изрицање пресуде. Преко љета сам радио физичке послове и на тај начин успио да обезбиједим средства за мој поновни долазак у Хаг. Што се тиче самог присуства изрицању, било је потребно да контактирам Трибунал мјесец дана раније, након чега су ми одобрили улазак у суд за 22. новембар. Надао сам се да ћу и овај пут суђење моћи да пратим из галерије суднице, одакле бих имао визуелни контакт са генералом, али због превеликог интересовања јавности тамо за мене овај пут није било мјеста – прича Марко, који је читање пресуде пратио преко екрана из канцеларије генераловог тима одбране.

– Када сам на пријеносу видио да ће бити удаљен из суднице након читања дијела пресуде који се односи на Сребреницу, брзо сам изашао у ходник и стигао да поздравим генерала – описује Марко тренутак, који је за њега представљао сатисфакцију за уложени труд.

– Хашки трибунал је својом пресудом показао да је и овај пут политика надвладала право. Међутим овде није крај, остаје право на жалбу на којој наш тим ради са надом да ће другостепена одлука бити правична – оптимистично прогнозира будући правни стручњак Марко Линта.

ТРИФКО ЋОРОВИЋ / СРПСКО КОЛО