НАСЛОВИ

Помјерања казаљки уноси мало нервозе због адаптације


  •  Психолог Александар Милић изјавио је Срни да промјена љетног и зимског рачунања времена уноси мало нервозе код људи, јер је потребан период адаптације, који траје кратко.

kazaljke_27315

извор: Срна
“Адаптација углавном уноси мало несигурности и ишчекивања, али то траје један одређен краћи период, након чека се људи прилагоде и о томе више не мисле”, истакао је Милић.
Према његовим ријечима, људи се прилагоде и уклопе у промјене рачунања времена, проналазећи разне начине како да се организују.
Коментаришући тврдње појединих стручњака у свијету да помјерање казаљки на часовнику има негативни утицај на здравље, јер ремети биоритам и сан, док је Народна партија Аустрије најавила да ће поднијети захтјев Европском парламенту за реформу правила која се примјењују у Европи, а које у недјељу “скраћује сан грађанима за сат времена”, Милић каже да је разумљиво да постоје различита схватања.
“Неки не прихватају помјерање казаљки на часовнику, а други прихватају. У нашем амбијенту живљења не треба очекивати изразите тешкоће или напоре за адаптацију код људи, осим ових краткорочних”, објаснио је Милић.
Он не види разлог за укидање љетњег и зимског рачунања времена.
“Организацијски смо се навикли, а и већ су уложена велика средства како би се прилагодило помјерање казаљки свуда у свијету у исто вријеме, тако да би било дискутабилно да ли поново треба улагати велике инвестиције у промјене и распореде, обзиром да је то све већ устаљено и уобичајено”, појаснио је Милић.
Према његовом мишљењу, људима је лакше да се прилагоде на љетно рачунање времена, јер сви очекују да је дан дужи и да имају додатно вријеме за своје обавезе.
“Међутим, то је, с друге стране, сметња за оне људе који су неактивни и пасивни”, истакао је Милић.
Љетно рачунање времена у Европи почеће сутра, када часовнике треба помјерити један сат унапријед.
У 2.00 часа, у ноћи између суботе и недјеље, казаљке на часовницима треба помјерити један сат унапријед – на 3.00 часа.
Љетно рачунање времена у Европи трајаће до посљедњег викенда у октобру, када почиње зимско рачунање времена.
Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова “премијешта” на вечерње.
Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору

Оставите коментар